Nemačka je u problemu. Njena ekonomija u poslednje dve godine skoro da uopšte nije rasla. Infrastruktura joj je loša i potrebna joj je modernizacija. Železnice štrajkuju. Protesti farmera su paralisali Berlin. Hiljade zaposlenih u Dojče banci su dobili otkaz. Opadaju standardi u obrazovanju, a raste podrška partijama krajnje desnice i levice. Po drugi put u 25 godina, Nemačku nazivaju "bolesnikom Evrope", piše u autorskom tekstu urednik ekonomske rubrike britanskog "Gardijana".
Kako se podseća, u Nemačkoj su kroz istoriju ekonomski problemi prouzrokovali politički ekstremizam. Ipak, smatra britanski list, trenutna situacija sa stagnirajućom ekonomijom ne može da parira hiperinflaciji iz 1923. godine ili nivou nezaposlenosti iz ranih 1930-ih.
"Priča o povratku Vajmarske republike je dosta prenaduvana", veruje urednik "Gardijana".
Ipak, dodaje se, kancelar Olaf Šolc je u velikom problemu i kreće se od krize do krize.
Krajem prošle godine nemački ustavni sud je presudio protiv plana koji je dozvoljavao da se novac namenjen za kontrolu pandemije potroši na prelazak na energetsku ekonomiju sa nultom emisijom ugljenika. To je napravilo rupu od 60 milijardi evra (52 milijarde funti) u budžetu koju je trebalo popuniti nepopularnim merama štednje.
Kao i u mnogim drugim evropskim zemljama, i imigracija je problematično političko pitanje.
Prošlog puta, etiketa "bolesnika Evrope" nije se zadržala. Nemačka se oporavila i brzo se ponovo etablirala kao vodeća evropska ekonomija. Nemačka snažna proizvodna baza značila učinila ju je idealno pozicioniranom za prodaju na kineskom tržištu koje se brzo razvijalo. Uvođenje evra po konkurentnom kursu i obezbeđivanje snabdevanja jeftinom energijom iz Rusije povećalo je korporativne profite i stvorilo kolosalan trgovinski suficit.
Kada su južnoevropske zemlje naišle na ozbiljne finansijske poteškoće za vreme krize evrozone, sačekala su ih "popovanja" iz Berlina. Oštra poruka Španiji, Italiji, Portugalu i Grčkoj bila je da treba da slede primer Nemačke i da postanu konkurentniji.
Iako je Nemačka i dalje najveća ekonomija evrozone, sada ima jedan od najlošijih performansa. Opala je za 0,3 odsto u poslednja tri meseca 2023. godine i – pomalo ironično – samo je učinak Portugala, Italije i Španije, koji je bolji od očekivanog, spasao evrozonu od pada tehničku recesiju.