Očekuje se da će američki dug dostići najviši nivo u narednih deset godina, upozorila je Kongresna kancelarija za budžet (CBO) u svom najnovijem budžetu i ekonomskom izgledu, objavljenom u sredu.
Savezni javni dug iznosio je 26,2 biliona dolara na kraju fiskalne 2023. godine, što je činilo 97% BDP-a. Očekuje se da će ta cifra dostići 99% ove godine i premašiti godišnju ekonomsku proizvodnju zemlje u 2025. na 101,7% BDP-a.
Do 2028. godine, javni dug će premašiti rekord iz Drugog svetskog rata od 106% BDP-a, a prognoze su da će dostići 48,3 biliona dolara do 2034. godine, neviđenih 116% ekonomske proizvodnje i da će biti puta veći od proseka u poslednjih 50 godina.
Prema CBO, porast javnog duga je direktan rezultat rastućeg budžetskog deficita. Predviđeno je da će deficit saveznog budžeta u 2024. porasti na 1,5 biliona dolara, ili 5,3% BDP-a, i da će i dalje rasti u narednoj deceniji.
Predviđeno je da će kumulativni deficit iznositi 20 biliona dolara u periodu od 2025. do 2034. i nastaviti da će nastaviti da raste, gurajući nivoe duga na neverovatnih 172% BDP-a do 2054. godine.
Dug koji drži javnost je najveći deo ukupnog američkog državnog duga, koji takođe uključuje dug unutar vlade. Javni dug se uglavnom sastoji od hartija od vrednosti koje Ministarstvo finansija izdaje za finansiranje operacija savezne vlade i za otplatu njenih obaveza koje dospevaju.
Ukupni američki državni dug premašio je 34 biliona dolara po prvi put u istoriji krajem decembra prošle godine.
Trenutno iznosi 34,2 triliona dolara, ili oko 101.800 dolara po građaninu SAD. Prošlog meseca, američka ministarka finansija Dženet Jelen rekla je da nivo američkog duga izgleda kao "strašan broj" i pozvala vladu da preduzme korake "kako bi osigurala da se deficiti smanje".
Džejmi Dajmon, šef "Džej Pi Morgana", najveće banke u SAD, takođe je nedavno upozorio da je američka ekonomija na putu ka velikoj krizi ukoliko Vašington ne stavi pod kontrolu gomilanje duga.