Ekonomija
Zlato, nekretnine, slamarica ili banka: Gde je najisplativije čuvati novac
Gotovo 16 milijardi evra leži u štednji u bankama. U poslednjih 11 godina dinarska štednja je porasla za više od 500 odsto, ali se najviše para čuva u devizama
Procenjuje se da, uprkos inflaciji, svaki treći građanin i dalje bira "slamaricu" kao mesto za čuvanje novca, gotovo trećina ga ostavlja na računu u banci. Sve je više onih sa viškom kapitala koji se ohrabruju i za druge varijante kako da ga uvećaju. Među najčešćim je kupovina nekretnina. Oni sa manje gotovine, a više znanja – trguju na berzi.
Drago Matović, ekonomski analitičar, kaže za RTS da su nekretnine najpopularnije u Srbiji, jer ljudi ne znaju za druge investicije, ali i zbog toga što građani u njih imaju najviše poverenja. Međutim, ukazuje, problem sa nekretninama jeste velika količina kapitala koja je potrebna.
Gotovo 16 milijardi evra leži u štednji u bankama. U poslednjih 11 godina dinarska štednja je porasla za više od 500 odsto, ali se najviše novca čuva u devizama, a najpopularniji je evro.
Matović ocenjuje da svakako treba imati poverenje, pošto NBS osigurava sve depozite u svim komercijalnim bankama, ali da štedni ulozi nisu toliko popularni, jer su prinosi jako mali, pošto kamatne stope fluktuiraju, a inflacija je blizu kamatne stope na ulogu.
Štednja u zlatu sve popularnija
Iz tog razloga, ističe, kao poželjna investicija širom sveta pojavljuje se investiciono zlato, čija popularnost raste poslednjih godina. Ne zahteva posebne veštine kao na berzi, niti velike sume kao sa nekretninama, a beleži znatno veći rast nego da se novac drži u banci ili u nepokretnostima.
"Ova vrsta štednje je popularna u Švajcarskoj, gde prosečni građanin ima oko 120 grama zlata. I u Nemačkoj, i u Americi, i u Kini, i u drugim mestima, a poslednjih godina i u Srbiji postaje popularna investicija. Generalno, to je jedan sigurni, dugoročni način štednje", smatra Matović.
Objašnjava da investiranje u zlato ide od malih količina, od oko jednog grama mesečno, koji trenutno košta oko 8.000 dinara, sve do nekih "suludih brojki".
Stručnjaci za investicije kažu da je rast cene zlata stabilan proteklih 50 godina, ne podleže istim "šokovima" kao tržište nekretnina, a samo za deceniju cena mu je porasla za više od 70 odsto.
NBS: Štednja u dinarima se više isplati
Iz Narodne banke Srbije (NBS) su saopštili da je krajem 2023. godine dinarska štednja stanovništva ostvarila novi najviši nivo na kraju jedne godine u iznosu od 138 milijardi dinara, ali da je dinarska štednja nastavila s dinamičnim rastom i početkom 2024. godine i da, prema poslednjim podacima, premašuje 144 milijarde dinara.
"Odolevajući i dalje prisutnim globalnim neizvesnostima dinarska štednja stanovništva je nastavila da raste i u drugom delu 2023. godine zahvaljujući pre svega očuvanoj finansijskoj stabilnosti i relativnoj stabilnosti kursa dinara prema evru", napominje NBS.
Oni objašnjavaju da je analizom isplativosti štednje za period od 11 godina, od decembra 2012. do decembra 2023. godine, ustanovljeno da je isplativije štedeti u dinarima bez obzira da li se štednja oročava kratkoročno ili dugoročno.
"Štednja u domaćoj valuti u poslednjih jedanaest godina povećana je osam puta - sa 18 milijardi dinara na aktuelnih 144 milijarde dinara.
I devizna štednja u istom periodu gotovo je udvostručena, sa 8,3 milijardi evra krajem 2012. godine na trenutnih 14,7 milijardi evra. Samo u poslednjih godinu dana, krajem januara ove godine u odnosu na januar prethodne godine, dinarska štednja povećana je za 44 milijarde dinara ili 45 odsto", navode iz NBS.
Sagledavanjem isplativosti štednje oročene na godinu dana, koja je zanavljana u periodu od 11 godina, od decembra 2012, utvrđeno je da bi dinarski štediša na ulog od 100.000 dinara na kraju perioda oročenja, u decembru 2023. godine, dobio gotovo 43.000 dinara (370 evra) više od štediše, koji bi u istom periodu štedeo u protivvrednosti u evrima.
Opredeljujući faktori koji su uticali na veću isplativost štednje u domaćoj valuti u odnosu na deviznu štednju su makroekonomska i finansijska stabilnost u proteklim godinama, koja se očituje u relativnoj stabilnosti kursa dinara prema evru i deviznim rezervama na rekordnom nivou.
Još neki od razloga tiču se relativno više kamatne stope na dinarsku štednju nego na štednju u evrima i povoljan poreski tretman prihoda od kamate na dinarsku štednju, koja se ne oporezuje, dok se kod štednje u
evrima prihod od kamate oporezuje po stopi i od 15 odsto.
