Dok evropski lideri kratkovido brinu samo o tome kako će prezimiti bez ruskih energenata, izmiče im mnogo šira slika. Pitanje je zapravo - šta će biti i sa svim sledećim zimama?
Analitičari sektora energetike za "Fajnenšnal tajms" upozoravaju da će, ako region ne uspe da smanji potražnju i obezbedi nove zalihe gasa, evropska energetska kriza trajati godinama.
I evropski komesar za ekonomiju Paolo Đentiloni za "Juronjuz" upozorava da će se, ako se do sledeće zime ne okonča ruska specijalna vojna operacija u Ukrajini- energetski problemi dramatično pogoršati.
"Prema našoj prognozi, mogli bismo da započnemo oporavak već sredinom 2023. godine, a inflaciju bismo mogli da smanjimo u drugoj polovini 2023. godine. Ali, ako ne budemo u stanju da privedemo kraju rat, rizici za energetiku sledeće zime mogu biti još gori od onih sa kojima se danas suočavamo", komentariše Đentiloni.
Evropske zemlje tokom leta su brže-bolje popunjavale svoja podzemna skladišta gasa. Tako su, koliko-toliko ojačale energetsku bezbednost kontinenta. Ali šta će biti dogodine kad ruskog gasa uopšte i ne bude u Evropi? Da li će EU uspeti da ponovi svoj "podvig" i zalihe dopuni čak i uz dodatne isporuke tečnog prirodnog gasa od drugih dobavljača?
Đentiloni predviđa da će situacija u drugoj polovini 2023. biti bolja nego sada, ali oprezno dodaje da "to zavisi i od evolucije geopolitičke krize sa kojom se suočavamo ovde u Evropi."
"Mi smo u gasnoj krizi i u kriznom režimu ćemo nastaviti da budemo i u naredne dve ili tri godine", rekao je "Fajnenšnal tajmsu" šef odeljenja tečnog prirodnog gasa za azijski region u Vitolu Sid Bambavale.
Zabrinutost zbog energetske budućnosti je sve veća, a evropski lideri danima drhte i zbog nove pretnje Moskve da će ograničiti isporuke preko jedinog preostalog gasovoda koji povezuje Rusiju i Evropu.
Potražnja za gasom ipak opada zbog toga što se sa ovog goriva korisnici prebacuju na ugalj i naftu. Domaćinstva i industrija smanjili su tako potrošnju za 13 odsto u poređenju sa trogodišnjim prosekom.
Evopske zalihe gasa zbog ovoga su i u septembru kada već počinje da se priprema grejna sezona ostale popunjene na oko 90 odsto kapaciteta.
Stručnjaci međutim upozoravaju da tako visoki nivoi skladištenja mogu dovesti do toga da se smanjenje potražnje uspori.
Naglašavaju i da će količine ruskog gasa koji stiže u Evropu dogodine pasti na zanemarljive nivoe, pa će praznina u skladištima koju treba popuniti biti sve veća.
A šta ako se na sve to dogodi i da Kina (koja je do sada zbog smanjene potrošnje izvozila veće količine prirodnog tečnog gasa) ublaži svoje politike borbe protiv Kovida, krene više da sama troši i da manje isporučuje gas Evopi?
Podaci analitičara kompanije "ICIS" Paula Di Matija, pokazuju da će Evropa narednu zimu čekati sa popunjenošću skladišta samo do 65 odsto kapacitet - u pet od sedam scenarija.
Jedan od scenarija koji bi Evropi omogućio da ima dovoljne zalihe, uključuje i značajno smanjenje potražnje bilo samo tokom zime ili tokom celog perioda od novembra 2022. do septembra 2023. godine.
Drugi scenario da nivoi skladištenja dobace do iznad 65 odsto jeste da se uvoz prirodnog tečnog gasa podigne na 440 miliona kubnih metara dnevno.
Ova druga opcija međutim ima ozbiljna ograničenja. Zbog višegodišnjeg nedovoljnog ulaganja u projekte za fosilna goriva, pitanje je da li bi Evropa uopšte i uspela da primi sav taj gas. Bez obzira na to što neke zemlje planiraju da grade terminale za regasifikaciju, kontinent je u ozbiljnoj "nestašici" ovih postrojenja.