Ekonomija
Ideja o žigu "kosovski božuri" na proizvodima sa KiM: Ključ za opstanak srpskih domaćinstava
Srbi su na KiM prošle godine registrovali gotovo 6.800 novih poljoprivrednih gazdinstava. Oko 60 odsto stanovništva živi u ruralnim oblastima i bavi se poljoprivredom
Protekle godine, na Kosovu i Metohiji Srbi su registrovali gotovo 6.800 novih poljoprivrednih gazdinstava. Gaje povrće i voće, prave vino i rakiju, a da bi napravili i zaradu namereni su da na tržištu nastupe sa zajedničkim žigom kao potvrdom porekla proizvoda.
Kosovo i Metohija ima vrednu gastronomsku ponudu. Adut su im vino i rakija. Proizvode hladno ceđene sokove, podižu zasade godži bobica, pakuju lekovito bilje. Imaju nekoliko velikih zemljoradničkih zadruga. Ona u Zubinom Potoku broji gotovo 300 kooperanata.
"Proizvode plasiramo 97 posto vani. U 12 zemalja evropske unije izvozimo. To su proizvodi od voća, a radili smo i proizvode od povrća specijalno za nemačkog kupca, mislim da to niko ne radi - ražnjiće od povrća. Sad se spremamo za tog partnera da radimo sečenu šljivu", kaže direktor zemljoradničke zadruga Zubin Potok Rade Lukić.
Na Kosmetu su i neke od najvećih farmi autohtonih rasa goveda. Ponosni su na šarski sir - kažu u rangu je sa francuskim delikatesima. Nedostaje im mlekara za centralizovani otkup mleka.
A uz veće ulaganje u Kosovsko pomoravlje, kažu upućeni, Srbija bi znatno smanjila uvoz iz Severne Makedonije i Albanije.
Predsednica Društva agrarnih ekonomista Tatjana Brankov kaže da poljoprivreda nije samo model opstanka za domaćinstava na Kosmetu, ona je ključna za njihov opstanak jer 60 odsto stanovništva živi u ruralnim oblastima i bavi se poljoprivredom na ekstenzivan način.
"Ukoliko se njima na adekvatan način pomogne, tada se obim proizvodnje može značajno povećati, a tržište centralne Srbije i Vojvodine snabdevati visoko vrednim proizvodima", istakla je Brankov.
Da bi ti proizvodi dostigli i dobru cenu njihovo poreklo treba da bude i deo njihovog brenda.
"Jer se naši proizvođači na Kosmetu dodatno suočavaju sa potpuno nelojalnom konkurencijom. Albanski vlasnici super marketa ističu zastavu Srbije na policama tako da to izaziva bojkot proizvoda. Tako da bi to trebalo da nam bude dodatna motivacija da uvedemo kolektivni žig za proizvode sa Kosmeta pod oznakom kosovski božuri", kaže Brankov.
Da gastronomska tradicija, turistička ponuda kosmetskih planina i poklonička putovanja doprinose opstanku Srba u južnoj pokrajini, kažu i u Kancelariji za KiM. Pozivaju građane da više posećuju Kosovo i Metohiju.
"Naročito kada Priština ukida dinar, platni promet, kada zabranjuje i plate i penzije i socijalna davanja i sve druge prinadležnosti za Srbe na KiM naročito sada u ovim momentima je važno da pokažemo puno jedinstvo", kaže direktor Kancelarije za KiM Petar Petković.
Med sa Kosmeta svedoči da nema tog bojkota koji može da ugrozi dobar proizvod. Tražnja je nekoliko puta veća od ponude, kupuju ga i Albanci i to za 20 evra po kilogramu.
