Pad proizvodnje u SAD prepolovio je količine američkog dizela koje stižu u Evropu, dok je situacija sa dobavljačima sa Bliskog istoka zakomplikovana zbog dešavanja u Crvenom moru i velikih kašnjenja isporuka. I Vlada Ruske Federacije je najavila da će od 1. marta uvesti privremenu zabranu izvoza benzina.
Osim ovih globalnih uticaja na snabdevenost tržišta derivata u našoj zemlji, i Naftna industrija Srbije je objavila da Rafinerija u Pančevu neće raditi do polovine aprila. Šta sve to znači za vozače u Srbiji, da li će na pumpama biti dovoljno goriva i po kojim cenama?
Od početka godine dizel je u Srbiji poskupeo sa 194 na 206 dinara, dok je cena benzina sada 185 dinara, što je 10 dinara više nego početkom januara.
Vlada Srbije je nedavno produžila važenje Uredbe o ograničenju cene derivata nafte za još šest meseci. Ova mera je doneta u cilju sprečavanja većih poremećaja i očuvanja životnog standarda građana, a imajući u vidu da je tržište i dalje nestabilno. Inače, cena goriva na našim pumpama se utvrđuje jednom nedeljno, svakog petka, po formuli koja se zasniva na poslednjoj ceni po kojoj se trguje naftnim derivatima na referentnoj berzi u Mediteranu, a uključuje i troškove transporta, kao i kurs dolara prema dinaru.
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović kaže za RT Balkan da će goriva biti dovoljno i da nema rizika po snabdevanje, jer je remont rafinerije planiran.
Napominje da su uveliko preduzete mere kod svih distributera na domaćem tržištu i da su svi podigli zalihe na nešto viši nivo kako bi u periodu zastoja rada rafinerije mogli da obezbede i logistiku i dopremanje novog goriva.
"Ta postrojenja neprekidno rade, čini mi se da je rafinerija bila u pogonu četiri godine bez prekida i mora jednom da se zaustavi i da se obavi remont. To rade sve rafinerije u okruženju i planiraju svoje remonte po nekoliko godina unapred i tada se tržište obezbeđuje unapred za taj period dok traju radovi. Obezbede se veće zalihe, a poveća se i udeo uvoznog goriva, koje bi trebalo da nadoknadi snabdevanje u tom ograničenom periodu", objašnjava generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.
Kompanija NIS je saopštila da će u Rafineriji nafte Pančevo u periodu od 29. februara do 17. aprila biti izvedeni planski remontni i investicioni radovi na većini procesnih postrojenja koji će omogućiti unapređenje proizvodnih procesa. Oni su naveli da je to najveći remont po obimu i kompleksnosti u istoriji pančevačke rafinerije, a vrednost radova i investicija se procenjuje na 95 miliona evra.
Remontom je planirana realizacija više od 10 investicionih projekata, a uz zaposlene u rafineriji, će biti angažovano više od 2.000 zaposlenih eksternih izvođača.
Direktor bloka Prerada u kompaniji NIS Vladimir Gagić rekao je da je taj kapitalni remont najkompleksniji s obzirom na modernizaciju i povećanje broja proizvodnih postrojenja tokom prethodnih godina.
Iz Naftne industrije Srbije su istakli da će tokom aktivnosti tržište biti uredno snabdeveno svim vrstama naftnih derivata, zahvaljujući povećanju obima proizvodnje u prethodnim mesecima čime su obezbeđene dovoljne količine zaliha za vreme trajanja remonta.
Nikome ne odgovara visoka cena derivata
Tomislav Mićović kaže da ni zabrana izvoza benzina iz Rusije ne bi trebalo značajnije da utiče ni na regionalno tržište, ni na Srbiju, jer on ni do sada nije dolazio na naše tržište.
"Rafinerije sa severa će morati da otpremaju malo veće količine u Evropu, ali siguran sam da to neće uticati na srpsko tržište. Nema indicija da će se desiti nešto što bi moglo bitnije da utiče na rast cena i benzina i dizela u Srbiji. Najveće promene cena, i povećanje i smanjenja dešavaju se pod uticajem promena na globalnom tržištu. Na cene derivata utiču berzanske kotacije dizela i benzina, i naravno uvek, veliki problem mogu da naprave i državne dažbine, jer su one u većini zemalja oko 50 procenata i više, od maloprodajne cene goriva", kaže Mićović.
On podseća da je cena dizela proteklih meseci bila i 180 dinara, ali i 220 dinara, a da je sada na 206 dinara.
"Distributerima više odgovara da cena bude niža, jer onda raste potrošnja. Svaki rast cena redukuje potrošnju i to nikom ne odgovara. Ne zarađuje se od visoke cene. Što je viša cena na pumpama, znajte da su vlasnici platili mnogo veću cenu u veleprodaji. Država kontroliše maržu i cene limitiranjem maloprodajne marže, tako da oni zarađuju isto već godinu dana, a mnogo toga se promenilo, od rasta minimalca do cena struje", kaže Mićović.