Narudžbine u nemačkim fabrikama značajno su pale počekom 2023. nakon blagog uspona u decembru prošle godine, čime su naglašeni problemi sa kojima se suočava najveća ekonomija Evropske unije, prenosi "Blumberg".
Najnoviji podaci pokazuju da je potražnja u januaru pala za čak 11,3 odsto u odnosu na prethodni mesec – što je gore od "Blumbergovih" predviđanja.
Za to je najzaslužniji pad narudžbina, čiji je broj skočio tokom decembra, na ranije nivoe.
Podaci su objavljeni samo dan nakon što su dobre brojke nemačkog izvoza na početku 2024. godine ukazale da se industrijska kriza možda ublažava, navodi američki portal.
Ipak, dugoročni pad nemačke industrije i dalje ima negativne efekte na širu nemačku ekonomiju, koja se možda već nalazi u recesiji.
Bundesbanka je upozorila da bi nemačka ekonomija mogla da se smanji u tromesečju januar-mart, nakon što je u poslednjem kvartalu 2023. godine već zabeležila smanjenje od 0,3 odsto. Ipak, oni tvrde da dugoročno smanjenje ekonomije nije izvesno.
"Trend pada koji je primećen tokom poslednje dve godine nastavio se u januaru", rekao je ekonomista u "Komercbanci" Ralf Solven. "To ukazuje da će industrijska proizvodnja nastaviti da pada u narednim mesecima i time doprineti ponovnom smanjenju nemačke privrede u prvom kvartalu", dodao je on.
Nemačka je jedina država članica grupe G7 koja je tokom 2023. godine zabeležila ekonomski pad. Nemački BDP se tokom prošle godine smanjio za 0,3 odsto.
Nekada moćna nemačka privreda sada se suočava sa padom globalne potrošnje, visokom inflacijom, gubitkom povoljnih energenata iz Rusije i odlukom vrhovnog suda o ograničenju države potrošnje.
Ta slabost se oseća u široj evrozoni, čija privreda od 20 zemalja koketira sa recesijom više od godinu dana.