U saradnji Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i Fakulteta tehničkih nauka udareni su temelji projekta čije bi ishodište mogla biti potpuno robotizovana berba jabuka.
Profesor voćarstva na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu Nenad Magazin kaže da je berba danas jedna od retkih zadataka u zasadima voća, pogotovo stonog, koji se obavlja isključivo ručno, ali da je sve teže pronaći radnu snagu, koja je i sve skuplja, što značajno komplikuje celu finansijsku konstrukciju proizvođača.
"I već se dugo pokušava pronaći rešenje kako bi se ta radna snaga, koje ionako nemate, mogla nekako zameniti robotima. Želja i voćara i industrije je da se što pre dođe do efikasnog rešenja i ono implementira u praksi, i u svetu se već ušlo u ne samo u demonstracionu nego i u komercijalnu primenu robota u berbi jabuka. Međutim, ta vrsta automatizacije baš i nije dostigla željeni nivo, jer u postojećim zasadima često nepremostivu prepreku robotima predstavljaju – grane", kaže Nenad Magazin za "Dnevnik".
Postojeći zasadi jabuka su trodimenzionalni. Pored visine i širine, mora se računati i na debljinu "zida" koji tvore grane. A upravo su grane prepreka za adekvatnu, brzu, efikasnu robotsku berbu. Jer, roboti mogu biti dovoljno efikasni samo ukoliko su im plodovi lako dostupni.
"Ono što smo mi videli kao potencijal, na osnovu rezultata nekih ranijih naših istraživanja, jeste to da zapravo izmenimo voćnjak, odnosno da ga prilagodimo robotizovanoj berbi. A to praktično znači da zasad više ne bude trodimenzionalan nego da ga učinimo - dvodimenzionalnim. Iako to možda zvuči čudno, zapravo je to moguće uraditi zato što je Poljoprivredni fakultet u prethodnih nekoliko godina stvorio i izbacio na tržište šest stubastih sorti jabuke", pojašnjava profesor Magazin.
Stubaste sorte jabuke imaju, naime, samo vodilicu, koja raste uspravno, i gotovo da nemaju grane.
"Planirali smo čitav niz ogleda kroz koje bismo stvorili neku novu generaciju stubastih jabuka, koje bi bile ne samo još kvalitetnije, nego i još prilagodljivije robotizovanoj berbi. Istovremeno, kolege sa FTN-a bi razvile prototip robota koji bi mogao da u budućnosti bude 'angažovan' u voćnjacima", ukazuje profesor.
Na Fakultetu tehničkih nauka se, naime, već duže radi na razvoju robotičke ruke sa tri adaptivna prsta, koja sadrži napredne modele kontrole i stepen detekcije sile, koji se temelji na nizu senzora.
I upravo je to od krucijalnog značaja, jer nije svejedno da li treba da stisne i preneti od tačke A do tačke B metalnu štanglu, staklenu flašu, jaje ili, u ovom slučaju – jabuku.
Paralelno s tim, tehnikama veštačke inteligencije i mašinskog učenja moguće je ruku "obučiti" tako da može da prepozna različite teksture i površine, pa samim tim i podesi ugao hvatanja. Pri tome je u pitanju rešenje koji je funkcionalno uporedivo sa postojećim "hvataljkama" na svetskom tržištu, ali je značajno jeftinije.
Uprkos izuzetno visokim ocenama recenzenata u prošlom programskom pozivu Fonda za nauku fakultet nije dobio finansiranje, ali to ne znači da će sada stati.
"Imamo dobru polaznu osnovu i ovaj projekat definitivno neće ostati u fioci. Bitan segment naše ideje je bila i procena njene ekonomske opravdanosti. Prednost stubastih jabuka je to što možemo da ih gušće sadimo. Budući da fakultet ima svoj rasadnik, mi ćemo u njemu podići takve zasade i dobićemo egzaktne podatke o tome da li naše stubaste sorte u toj gustoj sadnji mogu da daju zadovoljavajući rod i kvalitet, te da li možemo da efikasno primenjujemo robote. I tada ćemo imati još bolju startnu poziciju za sledeću projektnu prijavu, bilo domaću bilo međunarodnu", objašnjava profesor.