Ekonomija
Strancima prodajemo kukuruz šećerac i grašak: Najviše povrća uvozimo iz Albanije
Naši najveći kupci su Nemačka, Italija, Rusija, a veoma značajne destinacije su i zemlje regiona, pre svega, Hrvatska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina
Povrtarska proizvodnja u Srbiji zauzima oko 87.000 hektara. Prošle godine izvezli smo 126.616 tona svežeg i prerađenog povrća u vrednosti od 134,6 miliona evra. Kupcima u inostranstvu najviše smo prodavali smrznuti kukuruz šećerac, grašak, papriku, kao i sveže i prerađene krastavce. Istvremeno, iz inostranstva smo najviše kupovali krompir, paradajz i pasulj. Na uvoz povrća potrošili smo 185,8 miliona evra. Stručnjaci kažu da Srbija ima šansu da poveća izvoz.
Naši najveći kupci su Nemačka, Italija, Rusija, a veoma značajne destinacije su i zemlje regiona, pre svega, Hrvatska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, a izvoz povrća iz Srbije u poslednje vreme beleži rast od 3 do 5 posto godišnje. Prostora za povećanje izvoza i te kako ima, kažu stručnjaci, pre svega, izvoza prerađenog povrća, ali je za to potrebno da se promeni način organizovanja proizvođača, tehnologija gajenja i prerade, kao i sistem podsticanja gazdinstava koja se bave intenzivnim granama poljoprivrede.
Mnoge države Evropske unije i Velika Britanija suočile sa izazovima u snabdevanju svežim voćem i povrćem proteklih meseci.
"Prednost naše zemlje su porodična gazdinstva i povoljni klimatski uslovi u kojima se povrće proizvodi, kao i blizina tih tržišta. Prepreke su svakako slaba organizovanost naših proizvođača i nedovoljna integrisanost u glavne tokove evropskih lanaca snabdevanja hranom", kaže Zlatko Jovanović, ekspert za poljoprivredu i prehrambenu industriju na projektu Velika mala privreda koji finansira USAID.
Cilj projekta jeste da se malim i srednjim preduzećima i farmerima pomogne da se udruže u efikasnu, organizovanu proizvodnju koja može da odgovori zahtevima kupaca, ali i da im se pomogne da dođu do novih tržišta.
"Poslednjih desetak godina Srbija postaje i sve značajnija zemlja izvoznica krastavaca, naročito kornišona, pri čemu postoji mogućnost povećanja vrednosti ovog povrća kroz preradu, odnosno fermentaciju. Samo u poslednjih šest godina Srbija je gotovo učetvorostručila izvoz kiselih krastavaca, a u proizvodnju je uključeno nekoliko hiljada malih poljoprivrednika. Veliki deo proizvodnje se izveze u Nemačku i druge zemlje EU", kaže Jovanović.
Najviše povrća uvozimo iz Albanije
U poslednje tri godine u Srbiji je u proseku proizvedeno oko 1,4 miliona tona različitog povrća. Najviše krompira, lubenica i dinja, kupusnjača, paradajza i paprike. Prošle godine od izvoza povrća smo zaradili 134,6 miliona evra, što je za oko 51 milion evra manje nego što smo dali za uvoz istog.
"Tokom 2023. krompir se najviše izvozio u Crnu Goru, svež paradajz u Crnu Goru i Grčku, sveža paprika u Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i Slovačku, dok smo najviše smrznute paprike prodali Belgijancima i Nemcima. Naše sveže kornišone i krastavce najviše su kupovale Nemačka i Hrvatska, dok je crni luk išao za Bugarsku, Severnu Makedoniju i Rumuniju", kaže Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS.
On navodi da smo šargarepu najviše izvozili u Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Hrvatsku, Bugarsku i Severnu Makedoniju, smrznuti grašak u Tursku i Hrvatsku, kukuruz šećerac u Tursku, Belgiju i Mađarsku, a smrznute mešavine povrća u Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Rusiju i Hrvatsku. Lubenice su najčešće išle za Nemačku i Češku.
S druge strane najviše smo uvozili krompir, paradajz, pasulj, a znatno manje krastavce, lubenice, papriku, kupus i luk.
"Zemlje iz kojih je ostvaren najveći obim uvoza su Albanija sa 25 miliona evra, Španija sa 18,5 miliona evra, zatim Makedonija sa 18,4 miliona evra, Italija sa približno 17 miliona evra i Holandija sa 16 miliona evra”, navodi Bogunović.
Srbija, dodaje, ima potencijal da ostvari veće prihode od izvoza povrća, ali treba da ukloni sve ono što ograničava taj potencijal.
"To uključuje nedovoljnu primenu savremenih tehnologija, nedostatak efikasnog sistema transporta kao i problem nedovoljne standardizacije i sertifikacije proizvoda. Takođe, odgovarajući sortiment je od izuzetne važnosti kako za postizanje viših prinosa tako i za povećanje plasmana”, objašnjava Bogunović.
Uvoz nije problem, ako se vodi računa šta se i kada kupuje
Za profesora Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Žarka Ilina to što Srbija uvozi povrće nije toliki problem, koliko je bitno da se vodi računa kada se i šta uvozi.
"Čak i Holandija kao jedan od najvećih proizvođača povrća i cveća uvozi povrće. Ali, uvozi ga iz trećih zemalja gde je ta proizvodnja jeftina. Istovremeno ova zemlja izvozi ono što je skupo, kao što su recimo staklenička proizvodnja, seme. Dakle izvozi ono što košta ne 80-90, već 200-300 dolara po toni", kaže Žarko Ilin.
On smatra da nije problem što se u predzimskom, zimskom ili rano prolećnom periodu neke toploljubive povrtarske vrste kao što su paprika, paradajz, krastavac uvoze, jer su energenti skupi da se to proizvede kod nas, a na mediteranu ne moraju da greju, pa je mnogo jeftinije.
Zemlje EU proizvode više od 450 miliona tona najraznovrsnijeg povrća i to na samo četiri odsto obradivih površina, a da bi obezbedile prehrambenu sigurnost za oko pola milijarde građana. I upravo je, kažu stručnjaci, tu šansa Srbije koju bi trebalo iskoristiti.
Naše glavno tržište trebalo bi da budu južna, jugoistočna i centralna Evropa. Za daleka tržišta, poput Kine i Rusije problem je transport, ali i količine koje možemo da ponudimo. Veliki potencijal leži u povećanju izvoza najpre sušenog, a potom i hladno i toplo prerađenog povrća.
