Evropske banke moraju da se pripreme za rastuću prezaduženost, veće geopolitičke rizike i preokret u energetski intenzivnim industrijama, upozorila je novi glavni bankarski supervizor evrozone.
Klaudija Buh, koja je u januaru postala predsedavajuća nadzornog ogranka Evropske centralne banke, rekla je u intervjuu za "Fajnenšel tajms" da banke "još nisu izašle na zelenu granu" uprkos tome što su imale dobru poziciju nakon pandemije kovida-19 i početka sukoba u Ukrajini.
Povećanje referentne kamatne stope ECB-a na rekordnih 4 procenta kako bi se uhvatilo u koštac sa rastućom inflacijom prošle godine "još uvek mora da filtrira svoj put kroz finansijski sistem", rekla je Buh. Ona je dodala da će broj stečaja i neplaćanja kredita verovatno nastaviti da rastu još neko vreme.
"Malo je verovatno da ćemo imati period strukturnih promena u kojem nema povećanja nepodmirenih obaveza", naglasila je Buh.
Ona je istakla da će evropski industrijski regioni izgledati veoma različito u budućnosti, u zavisnosti od dostupnosti obnovljive energije u različitim zemljama, kako je napomenula.
"Imaćemo više izmeštanja delatnosti, više sektorskih preseljenja. Kompanije moraju da se prilagode, a to je nešto što banke moraju uzeti u obzir ", istakla je zvaničnica ECB-a.
Evropska prezaduženost naglo je pala 2020-22. kada su vlade pružile ogromnu pomoć kompanijama da bi ublažile uticaj pandemije i energetske krize izazvane sukobom u Ukrajini. Ali ona je od tada porasla više od nivoa pre pandemije, pošto su porasli troškovi zaduživanja, a visoke cene energije uticale na sve više kompanija.
Iako su banke uspele da vrate akcionarima više od 120 milijardi evra u 2024. godini, što je više od 50 odsto u odnosu na prošlu godinu, zahvaljujući skupljem zaduživanju, Buh naglašava da su metode koje banke koriste za procenu rizika previše nazadne, odnosno okrenute prošlosti.
"Većina modela koje banke koriste nam zapravo ne nudi odgovor kako će se rizici razvijati u budućnosti, jer su zasnovani na prošlosti", napominje Buh i dodaje da to mora da se promeni.
Njen tim nastavlja da vrši pritisak na evropske banke koje posluju u Rusiji da se povuku iz ove zemlje. Buh je rekla da su banke evrozone prepolovile svoje ruske aktivnosti u poslednje dve godine i da su one koje su još prisutne, među kojima su italijanski Unikredit i austrijski Rajfajzen, dobile "jasne naznake o tome da očekujemo smanjenje aktivnosti i izlazne strategije".
Kako navodi FT, teške poruke bivše potpredsednice Bundesbanke već počinju da dopiru do banaka, a njena doktrina opisuje se kao "nova filozofija regulacije, zasnovana na većem naglasku na nepoznatim nepoznanicama".
Rukovodiocima evropskih banaka smeta i preterana regulativa koja utiče na zadržavanje kreditora u Evropi i zbog čega se akcijama evropskih banaka trguje sa značajnim popustom u odnosu na njihove konkurente iz SAD.
"To je ono što ponekad čujemo i od industrije – da smo prestrogi", prokomentarisala je Buh, dodajući da je ECB istražila kako bi američka pravila uticala na najveće evropske banke i pronašla da bi njihovi zahtevi u pogledu kapitala bili veći.
"Ako ništa drugo, ne nalazimo dokaze da su naša pravila stroža za ove najveće banke. Za manje i srednje banke u Evropi, američka regulativa bi rezultirala nešto nižim zahtevima. Ali prilično mi je drago zbog našeg strožeg pristupa, s obzirom na ono što se nedavno dogodilo u nekoliko srednjih američkih banaka", rekla je Buh.
Banke se takođe privatno žale na nedavnu pretnju ECB-a da će nametnuti dnevne kazne onima koji ne ispunjavaju njena očekivanja za suočavanje sa rizicima klimatskih promena, rekavši da im kompanije ne pružaju informacije koje su im potrebne.
Buh je rekla da je "ostvarivo" da banke ispune te zahteve i navela primer sertifikata energetske efikasnosti za hipoteke.
"To je nešto što se u većini zemalja lako može dobiti po određenoj ceni. Ali, čak i tu vidimo nedostatke, tako da banke ne dobijaju informacije koje bi trebalo da dobiju da bi procenile ove rizike", napomenula je Buh.