Početkom marta stupio je na snagu Pravilnik o teorijskoj i praktičnoj obuci kandidata za vozače, čime su se stekli uslovi da kandidati za "C" kategoriju, odnosno kamion polažu već sa 18 godina, a za "D" kategoriju, odnosno autobus sa 21 godinom. U auto-školama kažu da je povećano interesovanje kandidata, da zovu, raspituju se o uslovima za polaganje, ali da je još rano govoriti o efektima novog pravilnika.
To je jedna od mera, koju je preduzela država kako bi počeo da se rešava problem nedostatka profesionalnih vozača. Prema analizi Poslovnog udruženja drumskog saobraćaja "Srbijatransport", Srbiji trenutno nedostaje oko 20.000 profesionalnih vozača.
U septembru prošle godine izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja smanjena je starosna granica za vozače kamiona i autobusa.
Pomeranje starosne granice znači da za kamion kandidati mogu da polažu sa 18 godina, umesto sa 21 kao ranije, a za autobus mogu da polažu kada napune 21 godinu, dok su pre to mogli sa 24 godine. Međutim, te izmene nisu mogle da budu primenjene u praksi dok se ne donesu podzakonski akti, a među njima i Pravilnik o teorijskoj i praktičnoj obuci kandidata za vozače. Očekuje se da će smanjenje starosne granice delimično da reši problem deficita vozača.
Od 9. marta, ove godine počela je primena Pravilnika o teorijskoj i praktičnoj obuci kandidata za vozače u svim auto-školama. Milan Krstić, predsednik Asocijacije auto-škola Srbije kaže da je povećano interesovanje kandidata u smislu da zovu, raspituju se o uslovima za polaganje vozačkog ispita za "C" i "D" kategoriju.
Nekoliko stepenika
"Da bi neko dobio vozačku dozvolu za kamion ili autobus mora da prođe nekoliko stepenika. Prvi preduslov je da ima završenu Saobraćajnu školu, smer za vozača. Tek kada imaju diplomu te škole, koja traje tri godine, mogu da upišu auto-školu i da polažu vozački za "C" i "D" kategoriju. Nakon toga moraju da dobiju sertifikat za profesionalnog vozača u Agenciji za bezbednost saobraćaja. Tek onda mogu za volan kamiona ili autobusa", objašnjava sve korake za "Juronjuz Srbija" Milan Krstić.
Dodaje da broj profesionalnih vozača ne može da se poveća za mesec ili dva dana, da je to proces za koji treba vremena.
"Ukoliko neko u ovom momentu odluči da postane profesionalni vozač potrebno mu je dve do dve i po godine da završi sve - prekvalifikacija, da vanredno završi srednju školu za vozača, zatim kategorije u auto-školi i na kraju dobijanje sertifikata. Govorimo o ljudima koji nisu završili srednju saobraćajnu školu. Ako je neko završio elektrotehničku školu, a sada hoće da bude vozač, on mora da polože razliku predmeta između saobraćajne i elektrotehničke. Nakon toga upiše 'C' kategoriju, a kada položi vozački ispit ide u Agenciju za bezbednost saobraćaja i dobija sertifikat za profesionalnog vozača. Tek tada mu se upisuje kategorija", objašnjava Milan Krstić.
Skoro da nema transportnog preduzeća koje ne "vapi" za vozačima. Pojedini prevoznici počeli su da uvoze radnu snagu. Jedan od najvećih autobusnih prevoznika u Srbiji "Mobilitas", nekadašnja "Ariva", među prvima je počeo sa uvozom vozača iz inostranstva. Angažovali su vozače iz Šri Lanke za javni prevoz u Beogradu. U njihovoj kompaniji sada je zaposleno oko 70 stranaca.
Od stupanja na snagu Pravilnika, povećana zainteresovanost kandidata, raspituju se o uslovima, kaže Krstić, dodajući da je još rano govoriti o većem broju profesionalnih vozača.
Veliki problem za buduće vozače je i to što dolazak do vozačke dozvole za "C" i "D" kategoriju nije jeftin - vanredno završavanje srednje škole košta, zatim upis u auto školu, kao i dobijanje licence.
Francuzima za polaganje tri plate, kod nas 6,5
Profesor Slobodan Aćimović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže da je izmenama Zakona i donošenjem Pravilnika napravljen prvi korak u rešavanju deficita profesionalnih vozača.
"Teško je predvideti koliko ćemo promenom Pravilnika da podstaknemo ljude da se upisuju u auto škole i postanu vozači kamiona ili autobusa. Kod nas je veliki problem i to što su visoki troškovi obuke, licenciranja", kaže on za "Juronjuz Srbija".
U analizi "Srbijatransporta" u kojoj je učestvovao i profesor Aćimović, navedeno je da je dobijanje vozačke dozvole za kamion ili autobus mnogo skuplje u Srbiji nego u zemljama EU.
Kao primer je navedena Francuska gde je prosečna cena za dobijanje vozačke dozvole i sertifikata o stručnoj profesionalnoj osposobljenosti 5.250 evra, što je nešto više od tri njihove minimalne mesečne zarade. U Srbiji obuka za vozača kamiona, sa taksama, ispitima i svim neophodnim formalnostima košta više od 300.000 dinara, što je oko 6,5 minimalnih mesečnih zarada.
"Država može da pomogne, ne samo subvencijama koje se tiču smanjivanja troškova tih obuka već i dodatnih poreskih stimulansa. Da se mladi stimulišu da ostanu u Srbiji", naveo je Aćimović.
"Srbijatransport" predlaže i dodatne poreske olakšice kako bi se stimulisale firme koje se bave transportom, zatim da akcize na gorivo firmama koje se bave transportom budu kao u Nemačkoj ili Francuskoj.
Smatraju i da bi država mogla određenim podsticajima da veže vozače da ostanu u zemlji, eventualno povoljnijim subvencijama za stanove. To je posebno važno za mlade vozače, koji formiraju porodicu.