Sve dublji jaz između bogatih i siromašnih: Nordijske zemlje prednjače u nejednakosti

Nejednakost u raspodeli bogatstva je očigledna širom sveta, a Evropa nije izuzetak: najbogatijih 10 odsto na kontinentu poseduje neverovatnih 67 odsto bogatstva, dok donja polovina odraslih poseduje samo 1,2 odsto tog bogatstva.

Stepen do kojeg je bogatstvo neravnomerno raspoređeno takođe značajno varira od zemlje do zemlje, pokazuje izveštaj o globalnoj raspodeli bogatstva u 2023. banaka "Kredi Svis" i UBS.

Neto vrednost ili "bogatstvo" se definiše kao vrednost finansijske imovine, plus realna imovina (uglavnom nekretnine) koju domaćinstva poseduju, minus njihovi dugovi. Distribucija tog bogatstva meri se Ginijevim koeficijentom: što je veći Gini koeficijent, to je veća nejednakost, pri čemu nula predstavlja potpunu jednakost.

Među 36 proučavanih evropskih zemalja, nejednakost bogatstva 2022. godine kretala se od 50,8 u Slovačkoj do 87,4 u Švedskoj. Isključujući Island, nejednakost u bogatstvu bila je prilično visoka u nordijskim zemljama. Finska, Danska, Norveška i Švedska su sve ušle u gornju polovinu tabele, a Švedska je na vrhu liste.

Nemačka je imala najveći rezultat nejednakosti u bogatstvu (77,2) među ekonomskim silama "velike četvorke" EU, a slede Francuska (70,3), Španija (68,3) i Italija (67,8). Velika Britanija, bivša članica EU koja se još uvek smatra jednom od "velike četvorke" na evropskom kontinentu, imala je ocenu 70,2.

Belgija (59,6), Malta (60,9) i Slovenija (64,4) su pratile Slovačku po najmanjoj nejednakosti u bogatstvu.

Srbija se našla na sredini liste sa 69,9 – ispred Hrvatske (69,6), Bosne i Hercegovine (69), Crne Gore (68).

Za mnoge je iznenađenje što nordijske zemlje generalno imaju tako visoke rezultate kada je reč o nejednakosti u bogatstvu, posebno zato što se čini da imaju veoma dobre rezultate u drugim indeksima, kao što su blagostanje, raspoloživi prihod i demokratske vrednosti.

Poreski sistem je najznačajniji razlog zašto Švedska iskače, rekla je za "Euronjuz" dr Lizi Peling, šefica istraživačkog centra "Arena Ide" sa sedištem u Stokholmu.

"Tokom proteklih decenija ukinuli smo brojne poreze na bogatstvo. U Švedskoj trenutno nema poreza na bogatstvo. Takođe nema poreza na nasledstvo, poklone i imovinu", rekla je ona i dodala da uspešne međunarodne švedske kompanije, koje su imale koristi od investicija koje su napravljene novcem poreskih obveznika, ne vraćaju ta sredstva.

"Imamo i veoma niske poreze na kompanije. To znači da postoji mnogo mogućnosti da se bogati ljudi još više obogate", dodala je ona.

Gledajući Evropu šire, jedan od najvažnijih faktora nejednakosti bogatstva je sastav imovine, kažu Ester Sandor i Dr Karlos Vakas-Sorijano, menadžeri istraživanja u Evropskoj fondaciji za poboljšanje životnih i radnih uslova.

Stope vlasništva nekretnina jedan su od glavnih faktora koji doprinose razlikama u raspodeli bogatstva.

"Zemlje sa višim nivoom vlasništva nad kućama imaju tendenciju da imaju niži nivo nejednakosti u bogatstvu, dok zemlje u kojima je pristup drugim finansijskim sredstvima preovlađujući, imaju tendenciju da imaju veću nejednakost u bogatstvu", rekli su istraživači za "Euronjuz".

Šandor i Vakas-Sorijano su takođe rekli da dobrovoljne penzije i životno osiguranje igraju važnu ulogu u nejednakostima u bogatstvu.

"U zapadnoevropskim zemljama je veća verovatnoća da će ljudi moći da štede za penziju, kako zato što imaju veći prihod, tako i zato što imaju bolji pristup dobrovoljnim instrumentima za prihod nakon penzionisanja nego građani istočne i južne Evrope", kažu oni.