Pre deset godina ministarstva finansija su bila zahvaćena groznicom štednje. Vlade su činile sve što su mogle da smanje budžetske deficite, čak i uz visoku nezaposlenost i slab ekonomski rast. Danas su stvari veoma drugačije. Širom Zapada, većina ekonomija je u boljem stanju. Ljudi imaju posao. Rast korporativnog profita je snažan. Pa ipak, vlade troše mnogo više nego što primaju.
Nijedna vlada nije raskalašnija od američke. Ove godine se predviđa da će najveća svetska ekonomija imati budžetski deficit (gde potrošnja premašuje oporezivanje) od više od sedam odsto BDP-a, što je nezapamćen nivo u zemlji koja nije u recesiji ili ratu.
Sjedinjene Države, piše "Ekonomist", nisu jedina zemlja rasipnica. Estonija i Finska, dve obično štedljive severnoevropske zemlje, imaju velike budžetske deficite. Prošle godine italijanski deficit je bio širok kao 2010-11, nakon globalne finansijske krize 2007-09, a francuski je porastao na 5,5 odsto BDP-a, znatno iznad predviđanja.
"Ovo je kolektivni poziv za buđenje kako bismo doneli odluke o našoj celokupnoj javnoj potrošnji", rekao je francuski ministar finansija Bruno Le Mer.
Neke zemlje su bile rezervisanije. Prošle godine Kipar je imao suficit. Grčka i Portugal bi mogle da izbalansiraju svoje budžete. Ipak, opšti pravac je jasan. "Ekonomist" je analizirao podatke iz 35 bogatih zemalja. Dok je u 2017-19. "prosečna" zemlja imala budžetski suficit, prošle godine je imala budžetski deficit od blizu 2,5 odsto BDP-a.
List navodi da dva faktora objašnjavaju trošenje. Prvi se odnosi na poreze. Širom bogatog sveta, prihodi su iznenađujuće slabi. U Americi je prošle godine neznatno opao prihod od poreza na dohodak koji se odbija od plate, dok su porezi na kapitalnu dobit pali za četvrtinu. Britanski porez na kapitalnu dobit je 11 odsto niži od nedavnog maksimuma. A japanski porez za ovu fiskalnu godinu, koji uključuje neke namete na kapitalnu dobit, je na putu da bude četiri odsto niži od prošlogodišnjeg.
Slaba zarada od poreza posledica je trzavica na tržištu krajem 2022. i početkom 2023, otpuštanja u tehnološkom sektoru, pada tržišta nekretnina, pada cena akcija.
Drugi faktor je državna potrošnja. Vlade su počele da odustaju od fiskalne politike uvedenu tokom pandemije, ali nedovoljno brzo. U međuvremenu, političari su postali spremni da "intervenišu" finansijski kako bi "ispravili nepravde". Sa sukobom u Ukrajini, zabranom uvoza ruskog gasa i skokom cena energenata, vlade u Evropi izdvojile su četiri odsto BDP-a da ublaže posledice svojih odluka. Neke zemlje, poput Poljske i baltičkih država, sada troše na oružje i vojsku, a predsednik SAD Džozef Bajden je u predizbornu kampanju ušao sa oprostom studentskih kredita.
Koliko ovo stanje može da potraje, pita "Ekonomist". Na prvi pogled, deluje da može ali... Kamatne stope još ne padaju, što "fiskalnu aritmetiku" čini zloslutno teškom. Dalji pad inflacije, usporavanje rasta ili više stope još bi otežali vladama da stabilizuju svoj dug.
Stoga, navodni list, nije ni čudo što se u poslednje vreme sve glasnije govori o fiskalnoj konsolidaciji. U Britaniji opoziciona Laburistička partija, koja se nada da će uskoro preuzeti vlast, obećava fiskalnu ispravnost. Francuska vlada govori o smanjenju zdravstvene potrošnje i naknadama za nezaposlene. Amerika je izvan sebe. U vodećoj svetskoj ekonomiji, razgovor još uvek nije pokrenut. Uoči izbora, Donald Tramp i Bajden obećavaju smanjenje poreza za milione birača. Ali fiskalna logika je nemilosrdna. Hteli to ili ne, era političara slobodne potrošnje moraće da dođe do kraja, zaključuje "Ekonomist".