Kamata na američki dug je dostigla rekordnih 1,1 bilion dolara, a neobično je da je u isto vreme i američki deficit za samo prvih šest meseci fiskalne 2024. takođe dostigao 1,1 bilion dolara.
Državni dug je novac koji je vlada pozajmila da pokrije svoje troškove. U fiskalnoj godini, kada potrošnja (npr. novac za puteve) premašuje prihode (npr. novac od federalnog poreza na dohodak) nastaje budžetski deficit. Da bi ga nadoknadila, vlada pozajmljuje novac prodajom tržišnih hartija od vrednosti. Državni dug je akumulacija ovog zaduživanja, zajedno sa pripadajućim kamatama. Kako se deficiti ređaju, tako dug raste.
Prema poslednjem mesečnom izveštaju Ministarstva finansija, u martu je američki deficit dostigao 236 milijardi dolara i time je za oko 40 milijardi dolara premašio prognoze, jer se očekivalo da će biti oko 196 milijardi dolara.
"Ziro hedž" ukazuje da SAD nemaju problem sa naplatom poreza, već da imaju problem potrošnje koji nikakve poreske promene neće rešiti. U stvari, sve što će veći porezi učiniti je da nateraju više milijardera da se presele u Dubai gde je porez nula, odnosno gde uopšte ne moraju da ga plaćaju.
U prvih šest meseci fiskalne 2024. godine, američki deficit je dostigao 1,065 biliona dolara, malo manje od 1,1 bilion dolara dostignutih prošle godine, što je bio drugi najveći rekord i samo je 2021. godina posle kovida bila gora.
Očekuje seda će ukupan deficit dostići 2,2 biliona dolara u fiskalnoj 2024. godini, godini kada privreda SAD navodno "raste" brzim tempom od 2,5 odsto. Može se samo zamisliti kakav bi realan bio rast BDP-a da SAD nisu sve podesile da računaju na krizni deficit ove godine. I ne možemo ni da zamislimo koliki će biti američki deficit nakon sledeće recesije.
U međuvremenu, kao što je ranije objavljeno, ukupni američki troškovi nastavljaju da rastu, a nakon što je pre oko godinu dana prevazišao ukupnu godišnju potrošnju na odbranu, upravo će kamata na američki dug uskoro postati najveći pojedinačni izdatak vlade, jer će premašiti socijalno osiguranje do kraja 2024. kada, prema rečima Majkla Hartneta iz "Benk of Amerika", dostiže 1,6 biliona dolara i prevazilazi troškove socijalnog osiguranja kao najveću kategoriju potrošnje u američkoj vladi.