Svako ko vozi automobil zna da se zvanični podaci o potrošnji goriva ne poklapaju uvek sa stvarnošću. Rezervoar se redovno prazni brže nego što bi se očekivalo na osnovu informacija proizvođača. Ovo je posebno neprijatno u vremenima visokih cena goriva, kao što je trenutno slučaj.
Evropska unija je od 2021. zahtevala od automobilske industrije da meri stvarnu potrošnju na svim novoregistrovanim automobilima tokom rada i da im dostavlja podatke. Ovo je omogućeno takozvanim ugrađenim meračem potrošnje goriva. Softver beleži potrošnju goriva vozila kao i potrošnju energije električnih automobila ili plag-in hibrida, prenosi "Špigl".
Tajni gutači gasa
Prema podacima za 2022. koje je objavila Evropska agencija za životnu sredinu, novi benzinski motori trošili su u proseku 7,89 litara na 100 kilometara - 23,7 odsto više od obećanih 6,38 litara. Dizel automobili su umerenije promašili navedenu vrednost, za 18,2 odsto.
A plag-in hibridi su čak sagoreli 251,5 odsto više nego što bi trebalo. Proizvođači su naveli da je njihova potrošnja goriva 1,69 litara na 100 kilometara, a ona zapravo iznosi 5,94 litara.
To znači da su proverene informacije o emisiji ugljen-dioksida, na kojima se zasniva porez na vozila, kao i klimatski ciljevi EU za novi vozni park, pokazali kao netačni. I to ne kroz nasumične uzorke ili testove sklone greškama, već kroz merenja velikih razmera koja kontrolišu sami proizvođači.
"Očigledno su naše procene bile prilično konzervativne", kaže Peter Mok, evropski šef ekološke organizacije Međunarodnog saveta za čist transport, koja je ranije otkrila prevaru o emisiji dizel motora i redovno koristi sopstvene testove ili analize da bi proverila koliko vozila zagađuju.
Krajem januara, Međunarodni savet za čist transport je objavio studiju koja je pokazala da su vrednosti za nove automobile u Nemačkoj 2022. bile 14 odsto veće od onih koje su navedene u specifikacijama proizvođača. Kao osnova poslužile su evidencije goriva koje su brojni vozači unosili na platformu "Spritmonitor". Neki proizvođači su kritikovali ovaj izvor, jer smatraju da nije reprezentativan.
Evropski revizorski sud je takođe koristio nove podatke – i procene Međunarodnog saveta za čist transport za prethodne godine do 2020. – u izveštaju kao merilo za to koliko dobro Evropska unija napreduje u kontroli emisija. Oni su zaključili da su emisije iz novih automobila sveukupno smanjene isključivo zbog povećanog udela električnih automobila, a da regulativa mora biti rigoroznija, da bi se zaista postigao cilj i da bi se pomoglo klimi i potrošačima.
I vozači imaju udeo u potrošnji goriva: koliko automobil troši u pojedinačnom slučaju u velikoj meri zavisi od individualnog stila vožnje, kao i od faktora okoline kao što je spoljašnja temperatura. Ali, upravo to treba da urade ove procedure testiranja na kojima se zasnivaju informacije proizvođača: da što bolje odražavaju stvarnost, a ne idealne uslove i da podrazumevaju posebno opreznog vozača.
Na kraju krajeva, samo stvarne emisije na putu se računaju kada je u pitanju uticaj na klimu – a ne ono što bi u najboljem slučaju bilo moguće sa istim vozilima. Dugoročno, analize ovog nadzora na vozilu takođe treba da služe za prilagođavanje postupka testiranja stvarnosti.
To će verovatno potrajati nekoliko godina. Do tada će milioni novih automobila sa lažnim obećanjima verovatno stići na evropske puteve.