Evroazijska ekonomska komisija radi na stvaranju univerzalnog platnog sistema, koji pretpostavlja ujedinjenje nacionalnih platnih sistema Kine, Indije, Brazila, odnosno valuta BRIKS-a, i zemalja članica Evroazijskog ekonomskog saveza, u koji ulaze Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija i Kirgizija, piše ruski medij "Izvestija".
"Evroazijska ekonomska komisija dosledno radi na formiranju zajedničkog finansijskog tržišta, u čemu je do sada već postignut veliki napredak. Radimo u tri sektora: bankarstvo, osiguranje i tržište hartija od vrednosti. Jedna od ključnih oblasti je stvaranje zajedničkog tržišta, na čemu radimo", objasnili su iz pres službe komisije, dodajući da će zemlje, koje budu bile deo nove inicijative, moći da koriste zajedničku platnu karticu.
Osim toga, kako navode, u planu je i osnivanje nadnacionalnog tela za regulisanje finansijskog tržišta, što će, kako se nadaju, zainteresovati i partnere iz BRIKS-a.
"Ovi pronalasci mogu biti od interesa i za njih", poručuju iz komisije.
Kako je naveo izvor, u organizaciji se takođe nadaju da će za tri godine biti stvoreni uslovi za slobodno kretanje kapitala i pružanje finansijskih usluga u okviru Evroazijskog ekonomskog saveza.
Prošle godine zemlje saveza potpisale su sporazum o razmeni podataka o kreditnim informacijama između članica.
Pitanje formiranja međunarodne rezervne valute jedan je od glavnih prioriteta BRIKS-a u poslednje vreme, napomenula je prethodno za "Izvestija" direktorka instituta za međunarodne političke i ekonomske strategije pod nazivom "RUSSTRAT". Ona je istakla da pet država ovog saveza čine jedno veliko i samostalno održivo tržište.
Ranije ovog meseca, ruski biznis portal RBK preneo je informaciju da je Rusija rešena da zauvek preseče vezu između, sa jedne strane, svog spoljnotrgovinskog poslovanja sa prijateljskim zemljama i američkog dolara, sa druge strane. Prvi razgovori na ovu temu otpočeli su u martu ove godine.
List je tada preneo da zemlje Evroazijske ekonomske unije (EAEU), ali i Kina, Indija, Iran, Turska, kao i niz drugih zemalja zapravo mogu biti zainteresovane za formiranje novog finansijskog sistema, pošto su poslednji događaji u ekonomiji nakon početka specijalne vojne operacije u Ukrajini pokazali da svaki budući politički i ekonomski sukob može dovesti do smanjenja vrednosti rezervi koje neka zemlja drži u dolarima i evrima.
Kao jedno od rešenja, između ostalog, predlagala se i takozvana "korpa valuta", iako nije bilo precizirano koje bi sve nacionalne valute u nju ulazile.
Ona bi, kako se navodi, trebalo maksimalno da smanji bilo kakav negativan uticaj na već dogovorene cene ugovora o trgovanju između zemalja, jer bi u slučaju većih promena kod neke od valuta, obračunavanje moglo da se vrši preko ostalih koje bi ulazile u korpu, objasnio je jedan od izvora RBK-a.
Iako Moskva i njeni partneri još nisu stvorili novu platnu jedinicu kako bi smanjili zavisnost od dolara, Kremlj je prve korake ka odvajanju od zapadnog finansijskog sistema počeo da razmatra još 2014. godine.
Nakon dešavanja povezanih sa Krimom, Moskva je stvorila nov platni sistem "Mir", a njegova primena dobila je na značaju nakon što su ruske banke isključene iz SVIFT-a.
Ukazom ruskog predsednika Vladimira Putina od ove godine, kojim se neprijateljske zemlje obavezuju da plaćaju ruski gas u rubljama, Moskva je i zvanično počela da radi na odvajanju svoje spoljašnje trgovine od zapadnih valuta.