Zlato je u poslednje vreme "vruća" roba usred inflacije veće od očekivane u SAD i opšte anksioznosti oko svega, od geopolitike, preko novembarskih predsedničkih izbora, do pravca monetarne politike i tržišta.
Sve ove stvari su predvidljivi razlozi za porast zlata. Ali u ovom porastu postoje dublje, dugoročne poruke na koje investitori treba da obrate pažnju, piše "Fajnenšel tajms".
Prva je inflacija – ekonomski stručnjaci očekuju da SAD, kao vodeću ekonomiju sveta, čeka dug period visoke inflacije.
Zlato je istorijski zaštita od inflacije. Ali je takođe nešto čemu se investitori okreću kada su zabrinuti za stabilnost statusa kvo. Pritajiće se decenijama, a onda će izbiti kada se svet nađe na velikoj prekretnici, kao sada.
Nije tajna da su konsenzus Vašingtona – koji je očekivao da se zemlje u razvoju povinuju pravilima slobodnog tržišta koje je napisao Zapad – i posleratni "Paks Amerikana" završeni, navodi "Fajnenšel tajms".
Trgovinske tenzije između Zapada i Kine rastu. U međuvremenu, naoružavanje dolara nakon izbijanja sukoba u Ukrajini ubrzalo je odluke u mnogim zemljama, pre svih Kini, da prodaju državne obveznice i kupuju zlato kao zaštitu od američke finansijske moći. Lako je zamisliti da će eskalacija krize na Bliskom istoku dodatno povećati vrednost zlata.
Stratezi BNP-a predviđaju da će zlato porasti sa trenutne cene od oko 2.374 dolara za uncu na 4.000 dolara u "ne tako dalekoj budućnosti". Prema rečima glavnog stratega Filipa Gibselsa, "ovo nije samo stvar kamatne stope. Ljudi idu ka novom svetu".
U izveštaju Asocijacije istraživanja moneta navodi se da je način na koji Kina kupuje zlato i prodaje obveznice sličan načinu na koji je su evropske centralne banke počele da otkupljuju dolare za zlato kasnih šezdesetih, kada je Bretonvudski sporazum počeo da se raspada.
To je bio početak poslednjeg dugog, kontinuiranog rasta zlata, između 1968. i 1982. godine. Postoje i drugi načini po kojima se taj period podudara sa današnjim. Kada je 1971. godine Ričard Nikson, tadašnji predsednik, skinuo SAD sa zlatnog standarda, on je takođe uveo carinu od 10 odsto na uvoz. Ovo je bila neka vrsta nezvanične devalvacije dolara, kako bi se roba proizvedena u SAD zaštitila od fluktuacija kursa.
Donald Tramp je, naravno, predložio uvoznu carinu od 10 odsto ako bude izabran za drugi predsednički mandat. On je takođe osudio način na koji jak dolar kažnjava američke proizvođače u inostranstvu. Ali nedavna poseta sekretara finansija Dženet Jelen Pekingu naglašava činjenicu da je i Bajdenova administracija zabrinuta za američku industriju i radnike, tako da je za očekivati da je bez obzira na to ko osvoji Belu kuću, devaluacija dolara izgledna. A zlato ima tendenciju da raste kada dolar oslabi.
Poslednji razlog, piše "Fajnenšel tajms", je američki dug i deficit, koji brzo postaji neodrživi. Najnovije projekcije Kongresnog ureda za budžet predviđaju američki dug na 99 procenata BDP-a do kraja ove godine, i očekuju da će dostići 172 procenta do 2054. Ako se to desi rezultat bi bila monetizacija, inflacija, finansijska represija i period krajnjeg haosa u monetarnoj politici i tržištima. Loše za svet – dobro za zlato.
Ima li nade za drugačiji ishod? Kako je jedino što može da se "skreše" iz budžeta SAD plaćanje kamata (smanjenje socijalnih davanja i potrošnja na odbranu nisu politički održivi), Federalne rezerve će na kraju biti prinuđene da promene pravac i snize kamatne stope kako bi SAD izbegle spiralu smrti duga.
Međutim, taj "laki novac" je dobar za zlato. Drugim rečima, živimo u (vrlom) novom svetu gde je zlato kralj, a dolar parija, zaključuje "Fajnenšel tajms"