Većini radnika u Srbiji plata od 1.000 evra, koju su nadležni više puta najavljivali, je samo san, ali ima i onih kojima se već sada ostvario. Ministar finansija Siniša Mali je nedavno izjavio da je cilj da do kraja ove godine prosečna plata u Srbiji dostigne 920 do 930 evra, a do kraja sledeće godine 1.000 evra.
Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), zaposleni u 14 delatnosti neće morati da čekaju više od godinu dana da bi ostvarili taj prosek, jer su u februaru zaradili više od 1.000 evra.
Van konkurencije su, moglo bi se reći, programeri, koji su na prvom mestu među najplaćenijim zanimanjima sa prosekom od 276.778 dinara.
Drugoplasirani su piloti, kontrolori letenja i stjuardese, ali je prosečna plata u sektoru vazdušnog saobraćaja za oko 85.000 dinara manja u odnosu na IT i iznosi 191.409 dinara. Na trećem mestu su zaposleni u oblasti naučnog istraživanja i razvoja sa 189.745 dinara, a na četvrtom direktori, menadžeri i ostali čija zanimanja spadaju u upravljačke delatnosti sa prosekom od 159.483 dinara.
U top pet po zaradama je i sektor finansijskih usluga sa prosečnom platom od 152.068 dinara. Među najplaćenijim radnicima su i zaposleni u proizvodnji duvanskih proizvoda sa prosekom od 152.874 dinara.
Za njihove mesečne plate većina radnika u Srbiji mora da radi minimum dva meseca. Prema podacima RZS prosečna zarada u februaru je bila 94.125 dinara, ali je medijalna neto zarada iznosila 72. 956 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih primilo platu manju od tog iznosa.
Republički zavod za statistiku je nedavno objavio i podatke po sektorima delatnosti, prema nivoima kvalifikacije, a u obračun su uzete prosečne plate iz septembra 2023. godine. Kada se visina primanja pretoči u procente situacija je sledeća - čak 24,3 odsto zaposlenih u Srbiji zarađuje manje od 45.000 dinara, dok 19,4 odsto prima platu do 60.000 dinara, a još 20,4 odsto manje od 80.000 dinara.
Između 80.000 i 100.000 dinara zaradi 15,6 odsto radnika u Srbiji, dok je najmanje onih sa najvećim primanjima. Više od 100.000, a manje od 120.000 dinara dobija 7,2 odsto zaposlenih.
Onih za koje plata od 1.000 evra više nije nedostižna ima svega 13,1 odsto. Više od 120.000 dinara dobija 5,3 odsto zaposlenih, dok platu veću od 150.000 dinara ima 3,5 odsto zaposlenih u Srbiji. Najveće zarade, iznad 200.000 dinara prima svega 4,3 odsto zaposlenih.
Prosvetari najmanje zarađuju
Kada se poredi nivo kvalifikacija, najniže zarade među visokoobrazovanima imaju prosvetni radnici. Prosečna plata sa zaposlenih sa sedmim i osmim stepenom u sektoru obrazovanja je 91.246 dinara, što je značajno manje čak i od fakultetski obrazovanog kadra u sektoru usluga smeštaja i ishrane, koji imaju prosečne plate oko 96.508 dinara.
Prema podacima RZS najvrednija diploma, ako se gleda iznos plate je u sektoru informisanja i komunikacija u koji spadaju i programeri, a gde je prosek 250.924 dinara.
U ovom sektoru su najviše plate i za one sa diplomama četvorogodišnje škole i iznose 164.739 dinara, dok su na drugom mestu sa 109.287 zaposleni u rudarstvu. Najniže plate sa četvorogodišnjim obrazovanjem imaju u uslužnim delatnostima - 43.687 dinara.
Analiza pokazuje i da su radnici sa završenom osnovnom školom u pojedinim sektorima bolje plaćeni od onih sa srednjoškolskim diplomama u drugim delatnostima.
U rudarstvu ova kategorija zaposlenih ima prosečnu platu od oko 73.045 dinara, što je više od proseka većine zaposlenih sa srednjoškolskim diplomama, poput onih koji su angažovani u trgovini (62.095 dinara), prerađivačkoj industriji (68.788 dinara) ili u sektoru pružanja usluga ishrane i smeštaja (47.729 dinara).
Miloš Turinski iz "Infostuda", kaže da razlika u platama oslikava odnos ponude i potražnje na tržištu rada.
"Možemo da posmatramo i vodoinstalatere, koji zarađuju više od lekara. Situacija možda nije pravična, ali takva je trenutno na tržištu rada. Za nekima postoji mnogo veća potreba, nego za drugima i jednostavno u toj borbi sa konkurencijom i potražnji za kvalifikovanim kadrom, poslodavci moraju da ponude više", objašnjava Miloš Turinski.
On napominje da se svaki poslodavac trudi da ponudi bolje uslove od konkurencije, da bi privukao kvalitetnije radnike, jer je ponuda takvih kandidata ograničena.