Ova godina je trebalo da označi prekretnicu u javnim finansijama zemalja članica EU, ali se sada mnoge države, poput Francuske ili Italije, suočavaju sa teškom političkom realnošću, izveštava "Blumberg".
Prethodnih godina, zemlje članice EU mogle su da se gotovo neograničeno zadužuju. Ali sada će se čitava EU suočiti sa pritiskom novih i postojećih obaveza, i sa posledicama povećanja kamatnih stopa. Italijanski dug bi uskoro mogao da dosegne 140 odsto proizvodnje.
To će mnoge vlade staviti pred težak izbor: da li se opredele za smanjenje potrošnje ili za povećanje poreza. Sve ovo se dešava u politički osetljivoj godini, uoči izbora za Evropski parlament.
Manje zdrave javne finansije izložene su većem pritisku. Kako tvrde neke agencije, francuski cilj da smanji deficit na tri odsto biće veoma teško ostvariti.
I prognoze Međunarodnog monetarnog fonda pokazuju velike promene u javnim finansijama. Uprkos prognozama o smanjenju deficita, Francuska i Italija će biti prinuđene da se mnogo više zadužuju nego ranije.
Na primer, Italija nosi teško breme poreskih olakšica iz ere pandemije. U Francuskoj je predsednik Emanuel Makron odustao od pokušaja da donese nove zakone koji bi srezali javnu potrošnju. Predstavljanje revidiranog zakona o budžetu u parlamentu bi verovatno izazvalo glasanje o nepoverenju njegovoj vladi.
Širom Evropske unije, izgledi za značajan uspeh na izborima za stranke krajnje desnice povećavaju pritisak na vladajuće partije. I Velika Britanija se suočava sa sličnim problemima, jer predstojeći opšti izbori vezuju ruke konzervativnoj vladi.
Prema najnovijem istraživanju Evrobarometra Evropske komisije, glavni prioritet birača je borba protiv siromaštva, a tek nakon toga sledi pitanje podrške ekonomiji i otvaranja novih radnih mesta.
U Britaniji ankete pokazuju su da se značajan deo ispitanika ne slaže oko toga da li zemlja plaća previše poreza, ili troši previše novca na usluge.
Stvaranje narodne podrške za smanjenje duga danas predstavlja problem, rekao je globalni kreditni strateg u agenciji "Mudiz rejtings" Kolin Elis i dodao: "Iako očekujemo da će se rast u Evropi ove godine povećati, dinamika duga i dalje za brojne zemlje izgleda problematično".
Dugoročno gledano, pritisci na javne finansije će se nastaviti. S jedne strane, postoji nastojanje da se resursi opredele za odbranu, u trenutku kada se opredeljenje SAD da brani Evropu dovodi u pitanje.
Sa druge strane, postoji potreba da se finansira takozvana zelena tranzicija. A tu su i povećani izdaci za penzije i zdravstvo.