Panika na evropskom nebu: Evropski sateliti prenose ruske kanale gledaocima u Indiji

Evropske satelitske kompanije imaju moralnu odgovornost da izbace iz ponude ruske televizijske kanale jer šire "mržnju i dezinformacije o ratu u Ukrajini", smatraju pojedini evropski zvaničnici i medijski aktivisti čije stavove je preneo "Politiko".

To što dva najveća satelitska provajdera, "Eutelsat" i "SES" kažu da žele da budu neutralni, odnosno da bi ukidanje ruskih kanala izazvalo pravne i geopolitičke posledice, nema veliku važnost. Nevažno je što i regulatori kažu da nema pravnog osnova da evropski provajderi ugase ruske kanale koji se emituju u Rusiji, Africi, Indiji i na Bliskom istoku.

Evropski komesari traže nove sankcije protiv ruskih medija u čemu prednjače Poljska i baltičke zemlje.

Oni kojima je stalo do morala i profesionalnih standarda, u članku u kojem se na šest mesta ponavlja sintagma "ruska propaganda" ni na jednom mestu nisu pojasnili šta ona podrazumeva. Čitaoci su ostali uskraćeni za informaciju koja je to vest, izveštaj, reportaža ili članak primer "ruske propagande" i širenja lažnih vesti, ali im je na više mesta ponuđena ocena da se radi o medijima koji "raspiruju mržnju i dezinformacije o ratu u Ukrajini".

Bilčik poziva na cenzuru RT u Srbiji: Ozbiljan kandidat za EU ne bi smeo da emituje ruske medije

Imaju pred sobom i otkriće "Politika" da evropski satelitski provajderi, francuski "Eutelsat" i luksemburški "SES", obezbeđuju prenos ruskih televizijskih kanala u Rusiji, Africi, Indiji i na Bliskom istoku, i time su "frustrirajuća prepreka" u borbi zapadnih zemalja protiv "ruske propagande".

"Eutelsat" dao je "zapanjujuću" izjavu da nema pravnog osnova da ukloni sa svojih satelita ove kanale i da prodaje neutralnu infrastrukturu ruskim emiterima, dok je "SES" bio "proaktivan" i saopštio da je zatražio od afričkih i indijskih korisnika da ugase RT. Što se nije desilo.

"Nije na nama da donosimo odluke o prestanku emitovanja određenih kanala. To nije odgovornost koja treba da bude prepuštena privatnoj kompaniji", rekla je jedna od direktorki u "Eutelsatu".

Uprkos tome što na lepši način rukovodstvo provajdera poručuje da nije na privatnoj kompaniji da donosi odluku o sprovođenju cenzure, potpredsednica Evropske komisije Vera Jurova optužila je "Eutelsat" za sramno ponašanje i najavila da će se EU pozabaviti pukotinama u sankcijama koje su uvedene ruskim državnim medijima.

Jer zašto bi gledaoci u Indiji ili Africi gledali ono što je Evropski parlament proglasio zabranjenim.

"Eutelsat" emituje dva ruska TV paketa "Trikolor" i "NTV plus" koji u svojoj ponudi imaju više ruskih televizijskih kanala. Posebno se emituju i RT arabik, koji nije pod sankcijama EU, u Evropi, Africi i na Bliskom istoku.

Kompanija u kojoj oko 22 odsto vlasništva ima država, a sedam odsto prihoda dolazi od ruskih emitera, upozorila je svoje akcionare da bi dalje zaoštravanje sankcija Rusiji, "učinilo nemogućim da se posluje sa ruskim klijentima, što bi moglo imati značajan negativan uticaj na finansije kompanije".

Luksemburški "SES" dozvolio je emiterima u Južnoj Africi i Indiji da emituju RT na engleskom, objasnili su u kompaniji. Navode da su tražili da u ove dve zemlje ruski kanali budu ukinuti, ali nisu u mogućnosti da ih uklone "bez uticaja na desetine legitimnih kanala koji nisu subjekti sankcija".  

Kako se navodi u tekstu, regulatori su takođe rekli da ne mogu da narede "Eutelsatu" da zabrani Rosija 1, Prvi kanal ili NTV jer im nedostaje pravnog osnova za tako nešto, a kanali se većinom emituju u Rusiji.

Ovo obrazloženje nevladina organizacija "Reporteri bez granica", kojoj to nije prva parnica protiv provajdera zbog emitovanja ruskih kanala, dalo je na sudsku procenu.   

Evropska unija zabranila je nedugo po početku ruske vojne operacije u Ukrajini emitovanje TV kanala RT Ingliš, RT UK, RT Frans, kao i RT na španskom i nemačkom, zatim Sputnjik, RTR Planeta, Rosija 24 i TVCI. Kanali su zabranjeni jednim aktom Evropskog parlamenta u sklopu "najstrožih sankcija ikada" koje su uvedene Rusiji.

Ovo nije prvi put da se "Politiko" bavi problematikom satelita u vezi sa rusko-ukrajinskim konfliktom.

Sredinom oktobra, poput brojnih medija, izveštavali su o najavama da će kompanija "Spejsiks" prestati da finansira svoje "starlink" terminale u Ukrajini "od izuzetne važnosti za vojnu komunikaciju" oružanih snaga Kijeva.

Maskova najava da će povući finansiranje oko 20.000 terminala razmeštenih u Ukrajini, naterala je "Politiko" da konstatuje da je namera zabrinula Kijev i njegove saveznike da se zapitaju – da li je Mask i dalje na našoj strani.

Posle bure u medijima i zapadnoj javnosti, "Spejsiks" je nastavio sa svojim "filantropskim delom" pomaganja u održavanju komunikacije oružanih snaga.

Novu buru u zapadnim medijima izazvala je izjava zamenika direktora Odeljenja za neširenje i kontrolu naoružanja Ministarstva spoljnih poslova Konstantina Voroncova da bi "kvazicivilna infrastruktura mogla da bude legitimna meta uzvratnog udara" ruske vojske.

On je dodao da SAD i saveznici koriste komponente civilne svemirske infrastrukture u oružanim sukobima.

Iako ni sami zapadni mediji ne spore da se komercijalni sateliti koriste u vojne svrhe, već naprotiv vrlo pozitivno ocenjuju njihovu upotrebljivost u vojnom sukobu, izjava Voroncova izazvala je šok i nazvana je još jednom ruskom "pretnjom", "eskalacijom sukoba", "napadom na SAD".

Zvaničnici su ostali nedorečeni u tome na koji način bi mogli da odgovore, ukoliko Rusija zaista obori komercijalne satelite, navodno ne postoje precizne procedure koje predviđaju tako nešto.