Ekonomija
Privredna saradnja Srbije i Kine u brojkama: Koliko trgujemo i gde najviše sarađujemo
Od 2014. do 2023. godine kineske kompanije investirale su ukupno 5,5 milijardi evra kapitala u našoj zemlji, što u ukupnom periodu čini 17,5% svih investicija
Gotovo svaki treći evro koji su strani investitori prošle godine uložili u otvaranje fabrika u našoj zemlji stigao je iz Kine, jer kineske investicije čine oko 30,4 odsto. U Srbiji, prema podacima Agencija za privredne registre, posluje 1.560 privrednih društava sa većinskim kineskim kapitalom, a u njima je angažovano oko 20.600 radnika.
Kinezi su, zajedno sa Rusima, izgradili brzu prugu između Novog Sada i Beograda, a trenutno su u finišu i radovi na deonici do Subotice.
Širenje uticaja Kini je donela Inicijativa "Pojas i put", koja je pokrenuta 2013. godine i koja se proteže i do Srbije. Očekuje se da će poseta kineskog predsednika Si Đinpinga Beogradu dodatno ojačati veze dveju zemalja.
Spoljnotrgovinska razmena između Srbije i Kine u 2023. je bila 6,09 milijardi dolara, od čega samo 1,2 milijarde čini izvoz iz Srbije. U trgovini sa Kinom Srbija ima značajan deficit od 3,6 milijardi evra, a ekonomisti smatraju da je jedan od glavnih ciljeva naše zemlje da se ta razlika smanji, što bi trebalo da omogući i Sporazum o slobodnoj trgovini između dve zemlje, koji stupa na snagu u julu.
U Privrednoj komori Srbije kažu da kineske kompanije kreiraju ukupno oko četiri milijarde evra poslovnih prihoda, dok su "Ziđin majning", "Ziđin koper" i "HBIS grupa" ujedno i najveći izvoznici iz Srbije.
Za devet godina 5,5 milijardi evra
Posmatrano po godinama, investicije iz Kine u Republici Srbiji značajno variraju, ali poslednjih godina, od 2018. je primetan trend rasta. Najveći priliv investicija iz Kine ostvaren je u 2022. i 2023. godini kad su one činile oko 30 odsto ukupnih investicija.
U PKS navode da je poslednjih godina Kina, uz EU, najveći individualni investitor u našoj zemlji.
"Od 2014. do 2023. godine kineske kompanije investirale su ukupno 5,5 milijardi evra kapitala u našoj zemlji, što u ukupnom periodu čini 17,5% svih investicija. Kineska privreda je veoma značajna u svetu, druga po snazi, a kada se gleda učešće u globalnom rastu ono je veće od američkog, zato što su stope rasta u Kini više. Svi ti projekti koji se realizuju u Srbiji se uveličavaju u poslednjih desetak godina, imali smo oko 5,5 milijardi evra priliva, a imamo i sve više kompanija sa većinskim vlasništvom iz Kine", kaže za RT Balkan Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju PKS.
Ukoliko pogledamo dinamiku stranih direktnih investicija iz Kine u ovom regionu, može se zaključiti da je Srbija najatraktivnije područje za ulaganje kineskih investitora. U ostalim zemljama Zapadnog Balkana gotovo da nema značajnijeg priliva direktnih stranih investicija iz Kine kao ni u ovom regionu ukoliko ga posmatramo uključujući i Hrvatsku i Sloveniju.
Investitori iz Kine su na Zapadnom Balkanu prošle godine uložili 1.434 miliona evra, a od toga 1.379 miliona evra u Srbiji. Stanić kaže da se manje prisustvo Kine u "komšiluku", može opravdati činjenicom da su deo EU i da podležu regulativi ekonomskog bloka.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u periodu januar–decembar 2023. godine ukupna spoljnotrgovinska razmena u robi sa Kinom iznosila je 6,09 milijardi dolara. Ukupan izvoz u robi u Kinu u istom periodu iznosio je 1,23 milijarde dolara. U istom periodu uvezeno je 4,86 milijardi dolara robe, stoga je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 25,4 odsto.
Vodeći izvozni proizvodi Srbije u tu zemlju u istom periodu bile su rude bakra i koncentrati (68 odsto), katode i sekcije katoda, od rafinisanog bakra (24 odsto). Vodeći uvozni proizvodi iz te zemlje bila je takozvana nerazvrstana roba, zatim pametni telefoni.
"Ovo je političko partnerstvo iz koga je proizašla i prilika za privredu, pre svega zbog Sporazuma o slobodnoj trgovini, koji postaje funkcionalan od jula ove godine. Činjenica je da mi tamo izvozimo uglavnom sirovine, čelik, bakar, rezanu građu i drugo. Imamo vrlo visok deficit u razmeni, gotovo 3,5 milijarde evra, prema podacima za 2023. Bilo bi dobro da se promeni ta izvozna struktura, odnosno da se smanji deficit, a to znači da kinesko tržište bude dostupnije za naše, na primer, prehrambene proizvode", smatra Bojan Stanić.
Brza pruga i novi koridori
Očekuje se da će kineske kompanije imati značajnu ulogu i u narednim godinama, a Stanić naročito ističe učešće u infrastrukturnim projektima.
"Treba u projekte EKSPO i "Skok u budućnost", kad su kineske firme izvođači radova, maksimalno uključiti naše firme, naročito mala i srednja privredna društva, da budu što više uključene kao podizvođači, jer na taj način stiču reference", ukazuje Bojan Stanić.
Ministar građevinarstva Goran Vesić napominje da, osim što gradi brzu prugu sa kompanijama iz Kine, ima nekoliko velikih projekata u drumskom saobraćaju.
"Prvi projekat je deonica od Pakovraće do Požege na auto-putu 'Miloš Veliki'. Drugi projekat je završetak Južne obilaznice. Radimo Fruškogorski koridor, koji je dužine 47 kilometara. Četvrti projekat je izgradnja još jednog mosta na samoj obilaznici oko Novog Sada. Radimo Dunavski koridor, dužine 68 kilometara i auto-put Beograd – Zrenjanin – Novi Sad, dužine 105 kilometara, kao i brzu saobraćajnicu od Bačkog Brega do Srpske Crnje", navodi Vesić.
Pored toga se rade još dva projekta u Beogradu – gradski tunel, koji će počinjati u Karađorđevoj ulici, a završavaće se kod Pančevačkog mosta i projekat izgradnje novog savskog mosta na mestu starog Tramvajskog mosta.
Do kraja godine Srbija će kupiti i pet brzih kineskih vozova, od kojih je prvi već stigao u našu zemlju, a kineske kompanije su angažovane i na izgradnji beogradskog metroa.
"Saradnja sa Kinom je dobra za Srbiju i razvoj naše infrastrukture, ali je korisna i za kineske kompanije, jer im se na taj način otvara evropsko tržište", kaže Vesić.
On napominje da postoje dva nova potencijalna projekta, Požega-Boljare odnosno put prema Crnoj Gori koji će se, kako je rekao, raditi sa jednom kineskom kompanijom na koncesiju, što će biti prvi put da se neki put radi tako, a ne direktnim ulaganjem iz budžeta.
Vesić kaže da će se sa Kinezima raditi i prvi deo brze saobraćajnice "Vožd Karađorđe" koja počinje od Malog Požarevca i ide preko Mladenovca, Aranđelovca, Orašja sve do Čibutkovice, što je veza sa auto-putem "Miloš Veliki", dok će se u drugoj fazi raditi deo prema Ralji i Lapovu.
