Ekonomija
Falsifikovani novac: Iz koje zemlje stižu lažni evri i kako ih prepoznati
Narodna banka Srbije zadržava falsifikovane novčanice bez naknade, tako da je važno da građani i sami obrate pažnju na novac koji im dolazi u ruke. Osoba koja posumnja da joj je neko dao lažni novac treba da ga preda bilo kojoj banci ili policijskoj stanici, jer ukoliko ga svesno ponovo pusti u opticaj kao pravi, preti joj kazna zatvora do tri godine
U Leskovcu je prošlog vikenda uhapšen D. K. (24) iz Kruševca, zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo falsifikovanje novca. On je u jednoj menjačnici u Leskovcu 17 falsifikovanih novčanica u apoenima od po 100 američkih dolara razmenio za dinare, iako je znao da su falsifikovane. Ovo je samo jedan od poslednjih slučajeva pokušaja zloupotrebe lažnog novca, kojih godišnje u Srbiji bude između 3.000 i 5.000.
U Narodnoj banci Srbije za RT Balkan kažu da je u prvom tromesečju ove godine otkriveno 1.059 komada falsifikata od čega 514 dinarskih i 545 falsifikata stranih novčanica.
"Kod dinara se najčešće falsifikuju apoeni 2.000, 1.000 i 500 dinara. Kod evra su to apoeni od 200, 100 i 50 evra, a kod američkog dolara apoen od 100. Prošle godine otkriveno je 3.011 komada falsifikata novčanica od čega 1.985 komada dinarskih novčanica i 1.026 komada falsifikata stranih novčanica", kažu u NBS.
Oni napominju da se falsifikati evra i američkog dolara izrađuju pretežno u inostranstvu, a kao zemlja u kojoj je aktivnost falsifikovanja novca naročito razvijena najčešće se navodi Italija.
"S druge strane, zemlja sa najviše otkrivenih falsifikata novčanica evra najčešće je Francuska. Falsifikati dinarskih novčanica se, prema našim dosadašnjim saznanjima, izrađuju u Srbiji. NBS ne raspolaže informacijama o njihovoj izradi u inostranstvu, s tim da treba imati u vidu da se lažni novac pravi i u kućnim uslovima, bez upotrebe štamparskih mašina, korišćenjem foto-kopir aparata i štampača u boji", kažu u centralnoj banci za RT Balkan.
Oni navode da je Ministarstvo unutrašnjih poslova 2019. godine zaplenilo više od dva miliona američkih dolara, pre puštanja u opticaj, ali da štamparija nije otkrivena. U Pančevu je 2020. otkrivena štamparija i zaplenjeni su falsifikati evra u nominalnoj vrednosti od 398.610 evra, kao i 493.000 hrvatskih kuna. U Požarevcu je 2021. otkrivena štamparija i zaplenjeno je oko 200.000 američkih dolara. Poslednja štamparija koja je otkrivena je funkcionisala u Šapcu 2022. godine, gde su falsifikovane novčanice u apoenima od 100 evra i 1.000 i 2.000 dinara.
Stalna je borba između centralnih banaka i falsifikatora, da jedni druge nadmudre, ali sa napretkom tehnologije, taj "rat" se sve više zahuktava.
"Falsifikovanje novca je aktivnost koja je nastala gotovo istovremeno sa početkom izrade novca. Neprekidno se vodi borba između emisionih ustanova koje izrađuju novac uvodeći nove tehnologije i nove zaštitne elemente radi zaštite svog novca i falsifikatora, koji koriste dostignuća savremene nauke i tehnike u cilju izrade lažnog novca, koji će se po svom izgledu maksimalno približiti izgledu pravog novca", kažu u centralnoj banci.
Oni navode da NBS obučava zaposlene u bankama kako da otkriju falsifikate. Banke i ovlašćeni menjači u radu sa gotovinom koriste aparate za proveru autentičnosti novca, MUP otkriva izvršioce krivičnog dela falsifikovanja novca dok javno tužilaštvo i sudovi procesuiraju izvršioce ovog krivičnog dela i sankcionišu ih.
Kako prepoznati lažne novčanice
Osoba koja posumnja da je u posedu lažnog novca takav novac treba da preda bilo kojoj banci ili policijskoj stanici. Od banke ili policije dobija se potvrda sa navođenjem valute, apoena i serijskog broja novčanice, koja se šalje NBS radi ekspertize, kojom će se utvrditi da li je reč o originalnoj ili falsifikovanoj novčanici.
"Osoba koje je primila novac u uverenju da je originalan, pa naknadno sazna da je falsifikovan i zatim ga pusti u opticaj kao pravi, čini krivično delo falsifikovanja novca za koje je propisana kazna zatvora do tri godine ili novčana kazna", navode iz NBS.
NBS zadržava falsifikovane novčanice bez naknade, tako da je važno da građani i sami obrate pažnju na novac koji im dolazi u ruke. Podaci o zaštitnim elementima novca se mogu pronaći na portalu NBS.
"Osnovna karakteristika je vizuelno opšti izgled falsifikovane novčanice – deluje delimično zamućeno, štampani detalji nemaju jasan izgled, što se najlakše može uočiti na glavnom motivu na licu novčanice (portretu), a zatim i na drugim detaljima. Falsifikovana novčanica je u najvećem broju slučajeva glatka na dodir, bez imitacije duboke, reljefne, štampe, koja se kod originala može jasno osetiti blagim prelaskom jagodicama prstiju preko glavnog motiva, odnosno portreta i teksta Narodna banka Srbije u ćiriličnoj i latiničnoj verziji, uz levu i desnu ivicu na licu novčanice", navode u NBS.
Oni napominju da se usmeravanjem falsifikovane novčanice u pravcu izvora svetlosti može videti ako vodeni žig, ne prikazuje povoljan izgled portreta u štampanom delu, što se može jasno uočiti u poređenju sa tim detaljem na originalnoj novčanici.
"Zaštitna nit kod falsifikata je često imitirana isprekidano lepljenjem svetlo sive folije ili sivom bojom čiji se prekidi i imitacija jasno uočavaju, takođe usmeravanjem novčanice u pravcu izvora svetlosti. Kod originala zaštitna nit se ovakvom proverom uočava celom dužinom u kontinuitetu. Hologram kod falsifikata je najčešće imitiran termičkim lepljenjem sive folije na kojem je utisnuta nominalna oznaka koja se u velikom broju slučajeva može uočiti pri prvom kontaktu sa ovakvom novčanicom", navode u NBS.
