Ekonomija
MMF: Energetska bezbednost Evrope ugrožena
Sukob Moskve i Kijeva održava visokim cene energenata, pokazuje studija koju je objavio Međunarodni monetarni fond
Sukob u Ukrajini i sankcije Rusiji mogli bi da naškode energetskoj bezbednosti i ekonomskom razvoju zapadne i centralne Evrope, upozorili su analitičari Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Studija je objavljena u trenutku kada EU razmatra ograničenja na uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) iz Rusije.
Uprkos "impresivnom nizu" akcija koje su zapadni kreatori politike preduzeli u cilju jačanja energetske bezbednosti od početka Specijalne vojne operacije, troškovi energenata ostaju visoki, navodi se u studiji MMF-a.
Simulacije koje su sproveli autori izveštaja sugerišu da će ukrajinska kriza i mere protiv Rusije imati "mešovite efekte" na energetsku bezbednost na srednji rok.
Smanjenje energetske zavisnosti od Moskve diverzifikacijom snabdevanja možda je učinilo kontinent bolje pripremljenim za budući šok u snabdevanju, navodi MMF. EU je povećala kupovinu goriva iz SAD i Afrike, a takođe radi na jačanju sopstvene proizvodnje energije.
Međutim, uprkos povećanju izvora snabdevanja energentima i izvesnom smanjenju potrošnje, cene ostaju više nego što bi bile u scenariju bez sukoba, navodi se u studiji.
Sukob bi mogao "uporno da povećava cene energenata u Evropi, što bi oslabilo energetsku bezbednost" i "učinilo ekonomsku aktivnost osetljivijom na bilo kakve energetske poremećaje", navodi se u dokumentu.
Evropa je 2022. pretrpela najgoru energetsku krizu od sedamdesetih, izazvanu sankcijama Rusiji. Cene struje su skočile sa 45 na 598 evra po megavat-satu u avgustu te godine. EU je postepeno ukinula upotrebu ruskog uglja i uvela embargo na naftu koja se dostava pomorskim putem, smanjivši uvoz za 90 odsto. U međuvremenu, udeo Rusije u uvozu gasa u EU pao je sa 41 odsto u 2021. na 15 procenata u 2023. EU je postavila sebi cilj da postepeno ukine sav preostali uvoz ruskog fosilnog goriva do 2030. godine.
Moskva je, međutim, postala vodeći snabdevač tečnim prirodnim gasom (LNG) Unije, čineći 16 odsto njenog uvoza prošle godine. EU trenutno razmatra zabranu uvoza ruskog LNG-a kao deo 14. paketa sankcija.
Moskva je upozorila da će bilo kakva ograničenja ruskog LNG-a – zajedno sa naporima da se zemlja "istisne" sa energetskih tržišta – samo podići cena gasa za potrošače u EU.
Od pokretanja velike kampanje sankcija Zapada 2022. godine, Moskva je većinu svog izvoza energenata preusmerila u Aziju, pre svega u Kinu i Indiju.
