Potrošači u Evropskoj uniji plaćaju iste proizvode različito. Holanđani tako moraju da izdvoje 70 odsto više od Nemaca za flašu "koka-kole", piše briselski "Politiko".
Holandska ministarka ekonomije Miki Adrijansens smatra da su holandski kupci oštećeni, kao i da Holanđani plaćaju više i za "nutelu" i sladoled. Ona je istakla da je "koka-kola" skuplja za jedan evro u Holandiji nego u Nemačkoj i ocenila da je to puno.
Istraživanje holandskog ministarstva ekonomije pokazalo je da flaša ovog soka od jednog litra košta 1,08 evra u Nemačkoj i 1,83 evra u Holandiji, tegla "nutele" košta 2,79 evra za nemačke kupce i 3,02 evra za Holanđane, dok je kutija sladoleda "magnum" koštala 3,73 evra u Nemačkoj i 5,22 evra u Holandiji.
Slično je primetio i češki premijer Petr Fijala koji je na društvenoj mreži Iks napisao da je, na primer, "nutela" od 750 grama 4,58 evra u Nemačkoj, dok je "nutela" od 600 grama u Češkoj - 6,87 evra.
"Iz perspektive potrošača, ovo ne bi trebalo da se dešava na jedinstvenom tržištu. Naši članovi su veoma zabrinuti zbog cena hrane, posebno u vremenima krize troškova života", rekla je Vanesa Tarner iz evropske potrošačke organizacije BEUC.
Kako prenosi "Politiko", pretpostavlja se da ne može da postoji jedinstveno tržište za hranu kada postoje velike razlike u prihodima širom EU - Bugari, Slovaci i Rumuni imaju jedva trećinu prosečnog raspoloživog prihoda od onih u bogatom Luksemburgu.
Proizvodi se često prodaju po nižoj ceni u siromašnijim zemljama, a donedavno su i te zemlje dobijale manje - manja pakovanja ili manje kvalitetne proizvode, što je problem na koji su se zemlje Centralne Evrope oštro žalile u poslednjoj deceniji.
Borba za hranu se sada prebacuje na jedinstveno tržište hrane koja se prodaje na veleprodajnom nivou, ili, kako proizvođači nameravaju, da proizvodi koji se prodaju u jednoj zemlji ostanu u toj zemlji.
Njihov cilj može biti da spreče prodavce prehrambenih proizvoda da kupuju proizvode tamo gde je jeftinije da ih preprodaju u bogatijim zemljama, gde bi brendovi mogli da naplate više za njih.
Adrijansens ukazuje na to da su holandski supermarketi ograničeni na kupovinu od određenih veletrgovaca i da ne mogu da kupuju od jeftinijih dobavljača u Nemačkoj.
Holandska ministarka ekonomije rekla je da želi da ode dalje sa "zabranom diskriminacije u EU" za međusobnu trgovinu koja bi se pozabavila takvim teritorijalnim ograničenjima u snabdevanju.
Adrijansen je dobila podršku osam drugih zemalja na sastanku prošle nedelje za nova pravila koja sprečavaju trgovce i prodavce da spreče supermarkete da nabavljaju robu tamo gde je najjeftinija.
Evropsko udruženje brendova kaže da cene odražavaju lokalna pravila i troškove za pakovanje, transport i poreze, a ističu da su trgovci na malo zaduženi za određivanje cene koju potrošači plaćaju i uživanje u tržišnoj moći koja im omogućava da nekim kupcima naplaćuju više.
"Različita pravila i dalje postoje u zemljama koje treba proceniti, kao i različite ekonomske situacije, uključujući kupovnu moć potrošača", navodi se u saopštenju.