Žetva pšenice u nekim delovima Srbije još nije ni počela, a poljoprivrednici već strepe da li će ove sezone uspeti da naplate svoj trud. Očekuje se prosečan rod pšenice, od oko tri miliona tona, odnosno minimalno oko 4,7 tona po hektaru, a Sunčica Savović, direktorka Udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoz žitarica "Žita Srbije", kaže da u ovom trenutku u silosima ima više od milion i po tona prošlogodišnjeg roda.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je u utorak da je obnovio inicijativu za povećanje robnih rezervi u svim sferama i dodao da će morati urgentno da se otkupi oko 150.000 tona merkantilne pšenice od seljaka.
"To će im dati povoljniju cenu, a oni će istovremeno omogućiti da tržišne viškove isporuče državi. To je važno za nas da bi očuvali cenu hleba i da bismo imali dovoljno brašna i da sve obezbedimo za naredni period", rekao je Vučić gostujući na RTS-u.
Vlada Srbije je krajem maja usvojila Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna T-500 kojom se propisuje maksimalna maloprodajna cena u iznosu od 54 dinara, odnosno proizvođačka cena od 46,31 dinar. Na istoj sednici, Vlada je donela odluku i o interventnoj prodaji 64.000 tona pšeničnog brašna proizvođačima koji hleb prave od ove vrste brašna, kako bi se dodatno ublažile negativne posledice na pekare.
"Tržišna godina za pšenicu se završava 30. juna i ovo je treća za redom koju završavamo sa rekordnim zalihama starog roda iz mnogo razloga, tako da bi kupovina bilo koje količine starog roda, ukoliko bude otkupljen po adekvatnoj ceni bila nešto što bi moglo da pomogne proizvođače. Direkcija na tržište izlazi u tom slučaju novcem iz budžeta i, ukoliko se radi o starom rodu to je korektno, ali ako se radi o pšenici koja tek treba da se 'skida' to je vrlo loše, imajući u vidu da se cena menja svakog dana i trenutno je nestabilno i na svetskim berzama i tržište je otvoreno", smatra Sunčica Savović.
Ono što poljoprivrednike najviše zanima je cena po kojoj bi država otkupljivala pšenicu, ali ona za sada nije poznata. direktorka Udruženja "Žita Srbije" kaže da je tržišna cena za pšenicu prošlogodišnjeg roda prošle nedelje bila od 22 do 23,5 dinara sa PDV-om, dok su prvi ugovori za novu sklapani po ceni od 23 dinara.
"Ako cena bude viša od tržišne to će za sve ostale učesnike na tržištu biti veliki udarac. Pre svega prerađivači, mlinari, industrija stočne hrane, zaključno sa izvoznicima, će biti apsolutno sprečeni da kupuju, ukoliko cena po kojoj Direkcija za robne rezerve bude kupovala bude veća od one na unutrašnjem tržištu u žetvi. Prosto tendencija našeg tržište je da kada se cena poveća na tako veštački način, kada se država meša u otkup, remete se tržišni mehanizmi i onog trenutka kad cena krene minimalno na gore, prodaja staje i čeka se, ne razumno, nego svako u skladu sa svojim željama, u nadi da će hlebno žito biti još skuplje", ukazuje Sunčica Savović.
Ona napominje da Direkcija mora da ponudi jedinstvenu cenu, da ljudi znaju šta mogu da očekuju.
"Ideja o otkupu ta robne rezerve je dobra ako je u pitanju stari rod, ali ako se misli na novi rod, u žetvi, to je vrlo nezahvalno, jer bi to moglo da digne cenu na berzi, a ukoliko se to desi, Direkcija neće moći da ispuni željenu kvotu, jer će onda proizvođači tamo ponuditi. U suprotnom, ako cena ode na dole, država će kupiti pšenicu koja će biti preskupa. To nešto što je teško osmisliti na dobar način. Sigurnije je kupiti prošlogodišnji rod. Što se tiče novog roda ne znamo ni kakav će kvalitet biti, dok ne počne da se "skida". Žetva polako počinje, ali na njeno odlaganje utiču i padavine", kaže sagovornica RT Balkan.
Udruženja poljoprivrednika pripremaju predlog, koji planiraju da dostave Ministarstvu poljoprivrede, sa zahtevom da se otkup preko Direkcije za robne rezerve odnosi isključivo na registrovana poljoprivredna gazdinstva koja imaju ukupno upisano u registar maksimalno do 15 hektara obradivih površina, a tek ukoliko je ne bude dovoljno da se otkupljuje i od većih proizvođača. Oni ukazuju da bi na taj način država stavila u prvi plan "malog" proizvođača koji čini prosek po poslednjem popisu poljoprivrede u Srbiji.
Miroslav Kiš iz Asocijacije poljoprivrednika kaže da se često dešava da, kada se država u nešto meša, to bude na štetu malog poljoprivrednika.
"Svaki put kada država najavi otkup za robne rezerve nedomaćinski se gazduje s tim. Maltene je to nedostupno za male poljoprivrednike, jer uvek isti ljudi budu u prilici da prodaju za četiri ili pet dinara skuplje od tržišne cene, a posle oni koji imaju manje količine, koji se prijave, ne stignu da prodaju. Imamo problem, jer samo odabrani budu u prilici da prodaju po toj ceni, a opet privilegovani koriste posle i to jeftinije žito, odnosno brašno, kada država interveniše na određen način", kaže Kiš za RT Balkan.
On podseća i da država nema svoje skladišne prostore i da pšenicu drži kod vlasnika silosa "koji s tim rade šta hoće, gazduju i trguju, a državna pšenica neretko nestaje".
"To potvrđuje i nekoliko afera oko zloupotreba robnih rezervi koje su obelodanjene prethodnih godina", kaže Kiš.