Svaki novi potres u Evropi i na globalnom nivou neminovno okrzne i Srbiju i zato je važno da se na vreme pripremimo. Tako stručnjaci komentarišu najavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će država u narednom periodu povećati robne rezerve, tako što će otkupiti 150.000 tona pšenice od poljoprivrednika, ali i dodatne količine nafte i gasa na svetskom tržištu.
Vučić je rekao da je cilj i da Srbija dodatno uveća rezerve zlata, kao i benzina i dizela, koji su trenutno na nivou od 85 i 89 dana. On je istakao da je jedan od glavnih ciljeva da se obezbedi energetska sigurnost zemlje, a da bi se to dogodilo potrebne su i dodatne količine gasa.
Cena ovog energenta za predstojeću zimu su sa 300 otišle na 420 dolara, a to je poguralo i cene struje na berzama. Srbija sada ima 544 miliona kubnih metara gasa, od čega je 381 u Banatskom dvoru, dok je u skladištima koje smo iznajmili u Mađarskoj još 163 miliona kubnih metara.
"Nisam zadovoljan, moraćemo da povećamo naše rezerve gasa i da krenemo u pregovore sa našim partnerima i mađarskim prijateljima. Mi moramo da razgovaramo i sa Rusima i sa Azerbejdžanom i da to uradimo što pre", poručio je Vučić.
Predsednik Skupštine Udruženja za gas Vojislav Vuletić kaže da, u kriznim situacijama, kao što je ova u kojoj se Evropa nalazi, treba razmišljati unapred i praviti što veće rezerve.
"Amerika je odlučila da ne izveze 20 milijardi kubnih metara tečnog gasa i to je poremetilo cene i prognoze, ali je mnoge i navelo na razmišljanje. Istovremeno je Norveška smanjila isporuku svog gasa, tako da ovog energenta sve manje ima na tržištu i to je uticalo da cena ide na gore. Mi nismo u situaciji da se mnogo plašimo zbog toga, ali moramo da budemo oprezni", smatra Vuletić.
On podseća da Srbija ima ugovor sa "Gaspromom" o isporuci gasa po ceni koja se relativno menja samo u odnosu na promenu cene nafte na svetskom tržištu.
"Kada ona raste, onda deo naše cene takođe poraste. Ne treba mi mnogo da se sekiramo. Imamo podzemno skladište gasa, koje nije mnogo ispražnjeno, jer je prošla zima bila blaga, a imamo i uskladištene kapacitete u Mađarskoj. Bilo bi dobro da tokom leta, kada je smanjena potrošnja, još dopunimo naša skladišta u Srbiji i Mađarskoj. Ne verujem da će biti problema sa količinama gasa, ali sa cenama na globalnom tržištu će sigurno biti, jer tržište određuje cene i tu ne možemo ništa da uradimo. Briga je opravdana, jer u situacijama poput ove, kada zbog kvara nedostaje gas iz Norveške i iz SAD, cena će morati da ide gore, a ne možemo predvideti šta će se dalje dešavati na tržištu", ukazuje Vuletić.
Vest koja bi mogla eventualno da ublaži rast cene gasa je da je norveški operator gasovoda "Gasko" danas saopštio da je završio popravku čvorišta "Slejpnir" na kome je nedavno nastao kvar koji je ograničavao dotok gasa u Veliku Britaniju. Cene prirodnog gasa u Evropi su u ponedeljak 3. juna na berzi TTF naglo porasle za 10,4 odsto na 37,8 evra za megavat-sat nakon što je "Gasko" javio da je došlo do incidenta na pomenutom gasnom čvorištu koje je nakon toga zatvoreno.
Referentne cene gasa u Velikoj Britaniji takođe su tada porasle za 15 odsto pošto je snabdevanje iz Norveške u Britaniju bilo osetno smanjeno.
Kako prenosi portal "Oilprajs", Norveška je postala najveći evropski snabdevač gasom nakon februara 2022. i pada izvoza ruskog gasa u Evropsku uniju, a neplanirani prekidi isporuke iz skandinavske zemlje dodatno naglašavaju evropsku ranjivost.
Srbija je do 2021. godine najvećim delom gas obezbeđivala uvozom iz Ruske Federacije preko Mađarske, a od kada je u rad pušten transportni gasovod "Balkanski tok" iz Rusije se gas doprema i preko Turske i Bugarske. Prošle godine je završena izgradnja gasnog interkonektora sa Bugarskom, čime su se stvorili uslovi i za snabdevanje tržišta gasom iz Azerbejdžana. U novembru prošle godine je potpisan ugovor između JP "Srbijagas" i kompanije "Sokar" kojim je predviđena isporuka minimalno 365 miliona kubnih metara azerbejdžanskog prirodnog gasa na godišnjem nivou.
"Krak ka Bugarskoj je priča na dugom štapu, jer mi još nemamo mogućnost da priđemo terminalima u Grčkoj koji snabdevaju tečnim gasom. Balkanski tok je i dalje naš glavni snabdevač, veoma kvalitetan i dobar i u njemu ima dosta gasa za sve naše potrebe i obezbeđuje nam bezbednost u snabdevanju", smatra Vuletić.
Kada je u pitanju nafta, Vuletić podseća da je Srbija kupuje preko Jadranskog naftovoda JANAF, koji snabdeva Rafineriju u Pančevu i napominje da je dobra ideja o diversifikaciji i izgradnji naftovoda ka Mađarskoj, koji će nas povezati sa ruskom "Družbom".
Prema "Energetskom bilansu" U 2024. godini Srbija će u ovoj godini obezbediti oko 23 odsto, neophodnih količina sirove nafte iz sopstvenih izvora, odnosno oko 0,811 miliona tona, a očekuje se da će proizvodnja biti manja za oko dva odsto, u odnosu na prošlu godinu. Predviđeno je da se iz uvoza obezbedi potrebna dodatna količina sirove nafte i poluproizvoda u iznosu od 2,767 miliona tona, što je oko 77 odsto. Količina planirana za ovu godinu je za devet odsto manja u odnosu na procenjeni uvoz u 2023. godini koji je bio iznosi 3,052 miliona tona (79%).
U strukturi ove finalne potrošnje naftnih derivata za 2024. godinu industrija učestvuje sa 12,9%, saobraćaj sa 79,7%, a ostali sektori sa 7,4%.