Ekonomija
Analiza RT Balkan: Šta Srbija može da ponudi tržištu Egipta i Emirata ako se ukinu carine
Srbija trenutno ima gotovo simboličnu robnu razmenu sa Egiptom od oko 88,3 miliona dolara, koliko je bila prošle godine, dok je vrednost trgovine sa UAE lane bila 158,6 miliona evra
Srpski privrednici će od 1. jula moći lakše i povoljnije da prodaju svoje proizvode na kineskom tržištu, zbog ukidanja carina, a u pripremi su još dva sporazuma o slobodnoj trgovini (SST) koja bi trebalo da im otvore vrata za tržište Ujedinjenih Arapskih Emirata i Egipta. Srbija trenutno ima gotovo simboličnu robnu razmenu sa Egiptom od oko 88,3 miliona dolara, koliko je iznosila prošle godine, dok je vrednost trgovine sa UAE lane bila 158,6 miliona evra.
Gotovo četvrtinu izvoza u Emirate čine proizvodi namenske industrije, a prodajemo im i superfosfate čiji je udeo oko 10 odsto, kao i drvo bukve i sveže jabuke. Aluminijum je najznačajniji uvozni proizvod, koji čini više od 50 odsto ukupnog uvoza iz ove zemlje. U Egiptu najviše prodajemo duvan, cigarete i proizvode namenske industrije i oni čine 77 odsto srpskog izvoza u ovu zemlju, dok od njih najviše kupujemo ureu, kalcijum fosfate i so.
Stručnjaci smatraju da su trgovinski sporazumi Srbije sa zemljama poput Kine, Egipta i UAE dobri, jer smanjuju političku i ekonomsku zavisnost Srbije od Evropske unije i napominju da naša zemlja ima šta da ponudi kupcima na ovim tržištima, ali da takvu trgovinu prati i niz izazova s obzirom na to da su u pitanju udaljene destinacije.
Šta možemo da prodamo kupcima u Egiptu i UAE?
Danijela Strižak iz Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije kaže za RT Balkan da potpisivanje SST sa Egiptom, srpskoj privredi otvara vrata jedne demografski potentne zemlje od 108 miliona stanovnika, koja, zahvaljujući geografskom položaju, igra značajnu ulogu, kako na prostoru Afrike, tako i u regionu Mediterana i Bliskog istoka.
"Plasiranje srpskih proizvoda na egipatsko tržište je trenutno značajno otežano zbog izuzetno visokih carinskih opterećenja koje je Vlada Egipta donela u cilju štednje, obuzdavanja uvoza i zaštite domaće industrije. Osim za pšenicu i proizvode od nje, koji imaju nultu carinsku stopu, jer je Egipat jedan od najvećih uvoznika pšenice na svetu, za ostale prehrambene proizvode, sveže voće, hranu za životinje, proizvode hemijske i metalske industrije, carinska opterećenja kreću se u rasponu od 20 do 60 odsto, što naše proizvode čini nekonkurentnim", objašnjava Danijela Strižak.
SST sa Egiptom predviđa liberalizaciju većine proizvoda iz ovih industrija tokom određenog tranzicionog perioda, što će uticati na konkurentnost naših proizvođača i jače pozicioniranje na egipatskom tržištu.
"Sa druge strane, carinske stope za izvoz u UAE su niske i iznose najviše pet odsto, osim za duvanske proizvode, gde je carinsko opterećenje 100 odsto. Najperspektivniji proizvodi u trgovini sa UAE su prehrambeni proizvodi, đubriva, kozmetika, proizvodi metalske i namenske industrije i nameštaj. Sa visokom potrošnjom hrane po glavi stanovnika, UAE su najperspektivnije tržište poljoprivrede u regionu Persijskog zaliva", kaže Strižak.
Sagovornica RT Balkan napominje da je Egipat apsolutno zavisan od uvoza jabuka i da je na svetskom tržištu u 2022. kupio 303 tone ovog voća, uglavnom iz Poljske, Italije i Grčke, što je činilo blizu pet procenata ukupnog svetskog izvoza. Iz Srbije je, međutim, uvezao svega 14 tona, pri carinskom opterećenju od 40 odsto. Ova zemlja je prepoznata kao izuzetan potencijal za domaće proizvođače i izvoznike jabuke. I Emirati su prepoznati kao potencijalni partner domaćih voćara, jer godišnje na svetskoj pijaci kupe više od 215 tona jabuke.
"Snižavanje, odnosno ukidanje visokih carinskih opterećenja u Egiptu će omogućiti bolju konkurentnost i pozicioniranje naših proizvođača, dok bi u slučaju Emirata na čije tržište već izvozimo, mogle da se očekuju veće količine i, sledstveno tome, veće učešće ovog proizvoda u izvozu. Isto tako, postoji potencijal za izvoz hrane za životinje, veterinarskih lekova, dečja hrana, konditorski proizvodi, gumarska industrija i industrija plastike, smrznuto voće", navodi Danijela Strižak.
Ona ukazuje da, iako potpisivanje SST sa ovim zemljama predstavlja dobar preduslov za unapređenje privredne saradnje, ali i učvršćivanje sveukupnih odnosa između zemalja potpisnica postoje rizici da se tim sporazumima neće postići zadovoljavajući efekti, posebno u oblasti poljoprivredno-prehrambenog sektora.
Zato mora da postoji jasno definisana strategija nastupa na tržištu, analiza konkurencije, postizanje dovoljne količine i kontinuiteta u snabdevanju, as ve to bi trebalo da prati i odgovarajuća marketinška kampanja, da bi potrošači poljsku ili italijansku jabuku zamenili srpskom.
Docent dr Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže za RT Balkan da potpisivanje ovih sporazuma može omogućiti Srbiji da diversifikuje svoje trgovinske odnose i smanji svoju zavisnost od Evropske unije.
"Ovo može biti posebno važno u situacijama kada su tržišta EU ili drugih zemalja koje su trenutno glavni trgovinski partneri podložna promenama ili ograničenjima, poput trgovinskih sporova ili protekcionističkih mera. Otvaranje novih tržišta može pružiti priliku za povećanje izvoza srpskih proizvoda i usluga, što može doprineti ekonomskom rastu zemlje, stvarajući nove poslovne mogućnosti i povećavajući konkurentnost srpskih preduzeća.
Povezivanje sa zemljama izvan EU može pomoći Srbiji da proširi svoj geopolitički uticaj i stvori nove diplomatske veze. Ovi sporazumi mogu biti deo šire strategije za jačanje međunarodnih odnosa i diversifikaciju spoljne politike zemlje", kaže Mijušković.
On ukazuje da postoji nekoliko izazova koje Srbija može imati prilikom ostvarivanja koristi od ovih sporazuma, kao što je udaljenost tržišta, što može povećati troškove transporta i logistike za srpske izvoznike.
"Ovo može učiniti srpske proizvode manje konkurentnim na tim tržištima. Srbija će možda morati da uloži napore u usklađivanje svojih proizvoda sa zahtevima ovih tržišta kako bi maksimalno iskoristila prednosti sporazuma o slobodnoj trgovini", kaže Mijušković.
On objašnjava da, kada zemlja postane članica EU, obično postaje deo carinskog područja EU i prihvata njenu carinsku politiku. Mijušković napominje da to ne znači nužno da bi Srbija morala odmah da raskine te sporazume, već da je uobičajeni pristup da se sporazumi prilagode ili preprave kako bi se omogućilo članstvo u EU, a istovremeno se nastoji očuvati što je više moguće koristi koje ti sporazumi donose.
