Ekonomija
Novine na aerodromu "Nikola Tesla": Više šaltera za registraciju i pasošku kontrolu (VIDEO)
Umesto dosadašnjih 57, putnike očekuje 90 šaltera za registraciju, a na raspolaganju im je i 16 šaltera za pasošku kontrolu granične policije i 12 uređaja za pregled prtljaga
Prošle godine je beogradski Aerodrom "Nikola Tesla" imao brojne probleme zbog gužvi i kašnjenja letova, a sada očekuju da će predstojeća letnja sezona za putnike biti mnogo lagodnija, zbog rekonstrukcije vazdušne luke u Surčinu. Umesto dosadašnjih 57, putnike očekuje 90 šaltera za registraciju, a na raspolaganju je i 16 šaltera za pasošku kontrolu granične policije i 12 uređaja za pregled prtljaga.
U zoni dolazaka pasoška kontrola sada ima 13 šaltera, dok ih je prethodne letnje sezone bilo osam, a ove novine predstavljene su danas novinarima tokom obilaska aerodroma.
Takođe, unapređenja se odnose i na proširenje i modernizaciju zone za preuzimanje prtljaga, pa će tako ove letnje sezone na raspolaganju biti pet karusela za prtljag, i više prostora za putnike, a pored ovoga unapređen je i nadograđen sistem za upravljanje prtljagom, čime je kapacitet povećan na približno 3.800 komada prtljaga na sat.
Direktor razvoja Aerodroma Petar Novaković rekao je da je reč o završnoj fazi celokupne transformacije pristanišne zgrade, nezapamćenog obima još od 1962. godine.
"Počev od registracije putnika gde imamo dodatni broj šaltera, preko pasoške kontrole, kontrole pregleda, obezbeđivanja putnika, prtljaga, gde imamo dodatne linije, dodatne šaltere, do pasoške kontrole u dolasku, sa dodatnim šalterima. Transportni sistem prtljaga potpuno je integrisan, proširen i dograđen u odnosu na prethodne godine, i proces preuzimanja prtljaga je unapređen infrastrukturno, imamo nove trake za preuzimanje prtljaga", rekao je Novaković.
On je naglasio da je reč o infrastrukturnom unapređenju, ali da na kraju sve zavisi od aerodromske zajednice, koja, kako je rekao, učestvuje u igri "aerodromskih operacija".
"Na dnevno operativnom planu sve zavisi od nas i tu mislim na kompletnu aerodromsku zajednicu", rekao je Novaković i precizirao da ne misli samo na beogradski aerodrom već i na avio-prevoznike, graundhendlere, na operativne službe uprave carine, uprave granične policije i svih ostalih koji učestvuju u obezbeđivanju uslova da se putnik otpremi bezbedno, efikasno i pouzdano na let.
Što se tiče ljudskih kapaciteta, Novaković kaže da će službe odlučivati o tome, da je Aerodrom infrastrukturno stvorio uslove da se ne ponovi ono što se dešavalo prošle godine.
"Službe će odlučivati kako će raspoređivati ljude i koristiti te infrastrukturne kapacitete. Mi kao aerodromski operater, nažalost nismo u mogućnosti da učestvujemo u tome. Prošle godine smo bili u radovima i tada smo imali dovoljne kapacitete, ali ne i fleksibilnost da se odreaguje na neke saobraćajne poremećaje, poremećaje reda letenja. Jednostavno, imali smo radove i fleksibilnost je bila limitirana", rekao je Novaković.
Sada, dodao je, pri kraju radova postoji i fleksibilnost i rezervni kapaciteti.
"Integrisali smo kompletno transportni sistem prtljaga, imamo potpunu pouzdanost u onome što smo prošle godine viđali kao izazov, sada imamo potpunu pouzdanost sortiranja prtljaga, predaje i trebalo bi da našim kolegama koji rade u operativi bude dosta lakše nego prošle godine", rekao je Novaković.
Najavio je da će radovi biti završeni do kraja ove sezone, ali da svakako neće ometati procese kao što je to bio slučaj prošle godine.
"Ova letnja sezona neće imati toliko ovih bilborda 'radovi u toku', biće ih značajno manje, jer smo one glavne procesne zone završili i dali na raspolaganje operaterima", rekao je Novaković.
Softverski je unapređen i aerodromski operativno – kontrolni centar, odnosno objedinjeni su različiti aerodromski sektori kako bi se pratile i nadgledale svakodnevne operacije, čime se omogućava brža reakcija i komunikacija kao i efikasniji radni procesi.
Radove sprovodi "Belgrejd erport" – deo "Vansi erports mreže", a tiču se rekonstrukcije, modernizacije i proširenja Aerodroma "Nikola Tesla".
