Sutra stupa na snagu zabrana Evropske unije na uvoz ruske nafte morskim putem. Osim toga, EU, zemlje G7, odnosno SAD, Kanada, Velika Britanija, Japan i Australija, dogovorile su se u petak da ograniče cenu crnog zlata iz Rusije na 60 dolara po barelu. I taj limit bi trebalo da se primenjuje od 5. decembra ili, kako su saopštili, vrlo brzo nakon toga.
Rusija ostvaruje veliki profit od izvoza energenata, a Zapad putem ovih mera pokušava da je slomi smanjujući joj te prihode, pišu "Večernje novosti".
Od sutra zabrana uvoza ruske nafte morskim putem
Sa istom namerom od 5. decembra uslediće naredni korak EU, a to je zabrana na uvoz ruskih naftnih derivate.
Međutim, nasuprot proklamovanim ciljevima Zapada, finansije Rusije su i dalje stabilne, oni ne strepe od hladne zime, dok u evropskim zemljama cene energenata divljaju gurajući inflaciju, a vlade pripremaju stanovništvo na moguće nestašice struje i poručuju im da u stanovima nose debele džempere i smanje potrošnju.
Postavlja se pitanje ko u tom energetskom i ekonomskom ratu dobija, a ko gubi?
Svetski analitičari smatraju da će i naftni embargo i limit cene dovesti do poskupljenja crnog zlata na berzama. Više cena omogućava Rusiji da i sa manje prodatih količina ostvaruje profit. Ona se sada okreće azijskom tržištu i tamo planira jeftiniju sirovinu.
Kina je sada prvi kupac ruske nafte, a Indija treći. Od februara je Brisel, pod pritiskom SAD, doneo osam paketa sankcija, a uskoro se očekuje i usvajanje devetog. Ipak, umesto željenog kažnjavanja Rusije, bumerang se vraća Evropi urušavajući njenu ekonomiju. Tako je Stari kontinent postao najveća žrtva politike sankcija, dok, s druge strane, SAD uvećavaju profit.
Briselski portal "Politiko" ocenjuje da devet meseci od početka sukoba u Ukrajini, Vladimir Putin počinje da lomi Zapad. Evropski zvaničnici, kako navodi portal, besni na administraciju Džozefa Bajdena zbog visokih cena gasa, prodaje oružja i trgovine. Optužuju Amerikance da su zaradili bogatstvo od rata, dok zemlje EU trpe.
Jeftina energija je brzo postala ogromna konkurentska prednost za američke kompanije.
Cene energenata nisu ograničavane ni u doba Hladnog rata
Preduzeća planiraju nove investicije u SAD ili čak premeštaju svoja postojeća iz Evrope u Ameriku. Jeftiniji energenti i Kinu čine privlačnijim za ulaganja.
Međunarodna agencija za energetiku smatra da će nakon stupanja na snagu naftnog embarga protiv Rusije, EU morati da nadomesti oko milion barela nafte dnevno i oko 1,1 miliona tona naftnih derivate. Kako analitičari nemačke Komercbanke procenjuju, te količine će uskoro morati da nabavljaju negde drugde, pri čemu se ponuda nafte koja nije ruska neće povećati. Zabrana uvoza i limit na cenu, smatraju nemački eksperti, ponovo će podići cenu "brenta" u narednim nedeljama na 95 dolara po barelu.
Mnogi analitičari predviđaju veće cene nafte u 2023. godini, a najviši nivo je prognozirao "Goldan Saks" od 110 dolara po barelu. U petak sa američkom naftom trgovalo se po ceni od oko 80 dolara po barelu, dok se evropski "brent" prodavao za oko 86 dolara, a ruski "ural" za oko 64 dolara.
U petak je cena gas ana američkom tržištu bila oko 219 dolara za hiljadu kubnih metara, a EU 1.300 dolara. Kada skače cena gasa, poskupljuje i struja, a plavo gorivo je i pokretač industrije.
Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privedne komore Srbije Bojan Stanić smatra da Evropa gubi konkurentnost, jer su njene cene veće nego u Americi i Aziji. Tako EU smanjuje zavisnost od Rusije, ali povećava od SAD.
Amerika je imala velike prihode od izvoza skupog tečnog prirodnog gasa (LNG) u Evropu. Cene energenata će ostati visoke i ubuduće i biće jagma za tečnim gasom.
Američka agencija Asošijeted pres ocenjuje da najveći uticaj embarga za EU neće doći u ponedeljak, već 5. februara, kada na snagu stupi zabrana uvoza naftnih derivate.
Stručnjaci već izvesno vreme upozoravaju da će to dovesti do manjka dizela na evropskom tržištu i poskupljenja. AP navodi da EU i dalje ima mnogo automobile na dizel, a gorivo se takođe koristi i za transport robe, kao i za pokretanje poljoprivrednih mašina.
Brisel kaznio i Srbiju
Brisel je embargo na uvoz ruske nafte morskim putem, koji stupa na snagu sutra, nametnuo i Srbiji. Time je praktično i našoj zemlji uveo sankcije i zadao udarac, jer nas je primorao da kupujemo skuplje crno zlato na trđištu.
NIS će kupovati naftu iz drugih izvora, ali neće više moći da uvozi ruski "ural" koji je jeftiniji. Mađarskoj, Slovačkoj, Češkoj i Bugarskoj je dozvoljeno da kupuju rusku naftu, a Hrvatska je, takođe, izuzeta iz paketa sankcija i može uvozi vakuumsko gasno ulje iz Rusije koje joj je neophodno za proizvodnju dizela.
Naša zemlja neće moći da uvozi dizel iz Mađarske, jer se dobija preradom ruske nafte, zasad nije poznato da li je od 5. decembra ili od 5. februara.