Mali: Novi budžet uravnotežen i sa dovoljno rezervi
Skupštinski odbor za finansije usvojio je predlog zakona o budžetu za 2023. godinu koji je, kako kaže ministar finansija Siniša Mali, za 7,8 odsto veći u odnosu na aktuelni rebalans.
Predviđeni deficit od 3,3 odsto dogovoren je sa MMF-om, a od te cifre realni deficit iznosi 1,9 odsto, dok je 1,4 odsto rezerva za dalju nabavku energenata, budući da se globalna energetska kriza nastavlja.
Novi budžet, koji je, prema rečima Malog, uravnotežen i sa dovoljno rezervi, zasniva se na tri "stuba".
Prvi je osiguranje standarda građana, koje se, kako je naveo, realizuje kroz povećanja penzija i plata. Drugi stub odnosi se na infrastrukturne projekte i iznosi 6,8 odsto, dok je treći energetika, odnosno rezerve ostavljene za nabavku gasa i struje.
Kumulativno povećanje penzija biće, kako kaže, 20,8 odsto, a plate u javnom sektoru povećaće se za 12,5 odsto.
I minimalac će, najavljuje ministar, od prvog januara skočiti za 14,3 odsto, pa će iznositi više od 40.000 dinara.
Sledeće godine, kako je najavljeno, stižu umerena poboljšanja fiskalne politike koja su još uvek u senci ogromnih troškova za pokrivanje gubitaka državnog energetskog sektora.
Krivci što fiskalna unapređenja nisu snažnija, kako se navodi, jesu gubitaši - EPS i "Srbijagas", pošto je više od polovine fiskalnog deficita u 2023. neposredna posledica njihovog neuspešnog poslovanja.
Važna pozitivna novost u budžetu za 2023. je ukidanje neselektivne isplate novca stanovništvu koje su, kako se navodi, bile i ekonomski i socijalno pogrešne.
Prošle godine- veći rashodi od prihoda
Tokom višesatnog zasedanja usvojen je i završni račun prošlogodišnjeg budžeta.
U 2021. godini, ispostavilo se, rashodi Srbije bili su veći od prihoda - potrošeno je više od 1,8 hiljada milijardi dinara, a u budžet se slilo nešto više od 1,5 hiljada milijardi dinara.
Deficit je, kako je rečeno, iznosio nešto više od 280 milijardi dinara.
Ministar finansija Siniša Mali ocenio je da 2021. godina, kao druga kovid godina, bila veoma izazovna.
Podsetio je da je to treći izveštaj koji stiže u kontinuitetu, te da je broj utvrđenih nepravilnosti iz godine u godinu sve manji.
Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović ocenio je da bi završni račun mogao na više mesta da bude i transparentniji, ukazujući na trošenje kroz strogo poverljive odluke koje se ne pojavljuju u Službenom glasniku.
Predsednik Državne revizorske institucije Duško Pejović koji je predstavio nalaz o završnom računu budžeta za 2021. godinu, istakao je da su pozitivna mišljenja dobijena od ministarstava finansija, privrede i rada.
Jedino negativno mišljenje dala je državna uprava za agrarna plaćanja, dok su ocene za 18 direktnih i indirektnih korisnika bila sa rezervom.
