Smeše li nam se jeftiniji stambeni krediti i punije korpe: Šta znači novi potez NBS?

Nakon što je Evropska centralna banka, posle pet godina, snizila ključne kamatne stope, na isti potez odlučila se i Narodna banka Srbije.

Referentna kamatna stopa niža je za 25 baznih poena i sada iznosi 6,25 odsto. Da li ova odluka znači i da je završen ciklus zaoštravanja monetarnih politika i hoće li se (i kada) pojeftinjenje osetiti i u novčanicima?

Ekonomski stručnjak Vladimir Vasić smatra da je odluka NBS da snizi referentnu kamatnu stopu pozitivan signal.

"Dugo smo slušali kako cene rastu, kako cena novca raste, kako imamo restriktivnu monetarnu politiku. Samo da izgovorite tu reč pa vam je jasno da se odričemo nečega, da nije baš lako. I ovo je sad jedan, ja bih rekao, talas koji se okrenuo na drugu stranu. Ne bih rekao da će se sutra desiti promena, ali je promena na bolje", rekao je Vasić.

On kazuje na pozitivne trendove – inflacija je u silaznoj putanji.

"Ona je u koridorima 3 odsto plus 1,5 odsto, vidimo da je RZZS dao informaciju da je to 4,5 odsto, ja verujem da ima još prostora da se ta inflacija spusti, mi se sećamo jednog perioda kada je ona bila tu 1,82 odsto i mislim da to treba da bude naš cilj i biće, siguran sam – da li do kraja godine ili već sledeće godine, ako se ne dese neki šokovi koji su van naših okvira", rekao je Vasić.

Jeftiniji krediti za koji mesec

Vladimir Vasić smatra da bi smanjenje referentne kamatne stope indirektno trebalo da prouzrokuje efekat sniženja kamata na tržištu.

"Naravno, taj efekt ne znači da će se sutra desiti, taj talas će se desiti za mesec, dva, tri. Kada pričamo o kreditima, pre svega stambenim, smanjenje referentne kamatne stope ECB preliva se na ovaj čuveni euribor, i ko god ima varijabilnu kamatnu stopu u svom kreditu, a indeksiran je u evrima, on bi mogao da očekuje krajem godine, početkom sledeće godine, neko sniženje", najavljuje Vasić.

Kaže da to sniženje neće biti veliko. Kada je reč o prosečnim kreditima od pedesetak hiljada evra, to sniženje moglo bi da iznosi petnaestak evra, u zavisnosti od toga kada je podignut kredit, na koliko, koliko je otplaćeno i tako dalje, kaže Vasić.

Porašće nam kupovna moć, ali ne preko noći

Na pitanje da li će ojačati naša kupovna moć, Vasić kaže da možemo to da očekujemo, ali ne preko noći.

"Kada pričamo o nekoj, da kažemo, godini, dve, tri – ja verujem da da. Ne ide ništa preko noći. Kada pričamo o inflaciji, ona vam jede vašu vrednost novca. I ako imate inflaciju od 2 odsto, za deset godina ćete imati umanjenje tog vašeg novca za 20 odsto. Ovde jeste suština da zapravo cene stanu, a da naši prihodi porastu. Znači oni moraju da rastu brže od cena i na taj način vam raste kupovna moć", objasnio je Vasić.

Loša situacija u EU

S druge strane Atlantika kažu da još nije vreme za popuštanje i da bitka sa inflacijom nije gotova. Vasić objašnjava zašto je Fed oprezniji od Evropske centralne banke.

"Različite su polazne osnove. Amerika ima rast društvenog proizvoda 4,5 odsto, ali i dalje ima inflaciju za koju jednog meseca pomislimo da se spušta, pa onda sledećeg meseca skoči. Znači, postoje ti tzv. inflatorni džepovi negde koji i dalje tinjaju i koji prouzrokuju inflaciju. Zato je Fed možda malo oprezniji kada je u pitanju snižavanje referentne kamatne stope", objašnjava Vasić.

Evropska unija ima drugačiju situaciju.

"Evropska unija zbog svih dešavanja sa Rusijom i Ukrajinom, geopolitičke situacije ima spor rast privredne aktivnosti – 0,6 odsto u ovoj godini. To je ogromna razlika i Evropska unija mora da pribegne jednom mehanizmu, pa makar i ta inflacija negde tinjala, ona mora da spusti referentnu kamatnu stopu da bi se građani pokrenuli", naveo je Vasić.