U Srbiji je prošle godine izdato više od 50.000 radnih dozvola strancima. Podaci Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pokazuju da je to za oko 70 odsto više nego 2022. godine, a među strancima koji su dolaze da žive i da rade u Srbiji ima i sve više državljana Ruske Federacije.
Prema podacima Agencije za privredne registre od 24. februara 2022. godine do 31. decembra 2023. godine registrovano je 9.494 firmi čiji su vlasnici Rusi. Na čelu skoro svake desete firme čiji vlasnici su stranci je državljanin Rusije. Svi ovi podaci ilustruju i koliki je značaj sigurnog i bezbednog prenosa novca između Srbije i Rusije, naročito zbog sankcija koje su zapadne zemlje uvele Rusiji.
Iz Narodne banke Srbije ukazuju da propisi u Srbiji ne obavezuju banke da primenjuju liste sankcija koje su usvojili organi Evropske unije ili nekih drugih država, što znači da sa aspekta zakonodavstva naše zemlje nema smetnji da građani Rusije koji imaju otvorene račune kod domaćih banaka obavljaju plaćanja preko tih računa.
"Međutim, treba imati u vidu da najveći broj banaka u Srbiji posluje u skladu sa poslovnom politikom grupacija kojoj pripadaju, pre svega iz Evropske unije, te s tim u vezi primenjuju i ove liste sankcija. To ima za posledicu da pojedine banke primenjujući procedure utvrđene na nivou finansijske grupe, odbijaju da uspostave poslovni odnos ili da vrše platne transakcije za državljane Ruske Federacije i privredna društva čiji su vlasnici državljani Ruske Federacije", navode u NBS.
Na pitanje da li građani Rusije mogu da podižu novac sa bankomata preko svih banaka u našoj zemlji ili postoje neka ograničenja s obzirom na sankcije koje su uvedene Rusiji, iz NBS odgovaraju da banke regulišu svoje poslovanje, pored primene zakonskih odredbi i primenom unutrašnjih akata, tako da same uređuju da li će ili ne prihvatiti platne kartice državljana Rusije na svojim bankomatima.
Oni navode i da, u skladu sa Zakonom o bankama, svaka banka slobodno odlučuje o izboru klijenta, što znači da one nisu u obavezi da klijentu odobre određenu finansijsku uslugu, već odluka o tome spada u domen poslovne politike kojom svaka banka uređuje svoje poslovanje, odnosno način i uslove pod kojima pruža određene finansijske usluge. To, kako objašnjavaju, može dovesti i do toga da banka odbije izvršenje zahtevane usluge, u konkretnom slučaju da ne prihvati platnu karticu državljana Rusije.
"Pošta Srbije": Duplo više transakcija iz Rusije
U "Pošti Srbije" za RT Balkan kažu da pružaju uslugu slanja i prijema novca u i iz Rusije putem međunarodne poštanske uputnice "Post keš"(PostCash).
"Naknada za slanje razlikuje se u zavisnosti od iznosa koji se šalje. Za iznose do
16.000 dinara naknada za slanje iznosi 640 dinara. Za iznose od 16.000,01 dinara do
110.000 dinara, iznos naknade za slanje je četiri odsto, a za iznose preko 110.000 dinara iznos naknade za slanje je 4.400 dinara. Duplo je veći broj isplatnih transfera poslatih iz 'Pošte Rusije' ka 'Pošti Srbije'", kažu za RT Balkan iz ovog javnog preduzeća.
Oni navode da je maksimalni iznos za slanje ili prijem uputnice je 99.999 rubalja po uputnici, dok je mesečni limit za slanje, propisan od strane Narodne banke Srbije i iznosi 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu NBS.
"Prijem i slanje novca vrši se isključivo u domaćoj valuti, u dinarima. Prilikom
isplate primenjuje se kupovni kurs 'Pošte Srbije' za rublje na dan prispeća
uputnice, dok se za uplatne transakcije primenjuje prodajni kurs na dan uplate
uputnice", navode iz "Pošte Srbije.
Oni napominju da rok prenosa zavisi od radnog vremena pošta u Rusiji, kao i vremena preuzimanja i slanja podataka. Okvirno, rok prenosa je jedan do pet radnih dana, u zavisnosti od toga da li je reč o gradskim ili ruralnim oblastima.
Međunarodni prenos novca je usluga koja omogućava slanje novca u inostranstvo i prijem novca iz inostranstva međunarodnom uputnicom i za Belorusiju, Crnu Goru, Hrvatsku, BIH, Katar i Ukrajinu.
Podsetimo, Jermenija i Kirgistan su početkom aprila najavili da će prekinuti promet ruskim platnim karticama "mir". Kako su saopštili lokalni platni operateri, razlog za prekid servisiranja transakcija ruskom karticom je "rizik od sekundarnih sankcija u vezi sa sopstvenom platnom infrastrukturom".
Nacionalni sistem platnih kartica (NSPK) kao operater za kartice "mir" osnovan je 2014. godine, građani Rusije mogu da koriste nacionalne platne kartice "mir" i u inostranstvu, u zemljama gde su ove kartice prihvaćene, pa i u Srbiji. U Narodnoj banci Srbije kažu da se ove kartice mogu koristiti na globalnoj prihvatnoj mreži "union pej" kartičnog sistema i da se njima može plaćati na više od 70 odsto POS terminala, kao i na više od 80 odsto bankomata.