O restrukturiranju "Elektroprivrede Srbije" se priča godinama, ali se ispostavilo da su sve promene do sada bile uglavnom samo "kozmetičke". Stručnjaci očekuju da neće biti značajnijeg napretka ni sa najnovijim planom transformacije, koji je pre nekoliko dana usvojila Skupština EPS-a, dok novi generalni direktor Dušan Živković kaže da je EPS prepoznao potrebu da se menja i da krene u proces strukturnih reformi, koje podrazumevaju i proces jačanja ljudskih resursa i konkretna strukturna, finansijska i operativna unapređenja poslovanja.
Plan transformacije nije dostupan javnosti, ali je Živković rekao da je kao cilj postavljena dugoročna energetska i finansijska stabilnost, tržišno poslovanje i realizacija neophodnih investicija. Dodao je i da se o privatizaciji i otkazima ne razmišlja.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da se sve što se ovih dana čuje iz EPS-a "već viđeno" i da je jedino pravo rešenje za "Elektroprivredu Srbije" politika čistih računa – jasno vlasništvo države i profesionalna uprava.
"Nismo čuli ništa novo, jer kako koji ministar dođe, on ima plan i izađe sa idejom da reformiše EPS, ali niko ništa konkretno nije uradio. Ovo što oni predlažu nije restrukturiranje, jer jedna od glavnih stavki restrukturiranja je da se definiše vlasnički status i način upravljanja. Osnovni problem EPS je nejasan vlasnički status, pa se ne zna ko pije, a ko plaća", kaže profesor.
On navodi uspešan primer češkog elektro-energetskog giganta (ČEZ), koji je država posle privatizacije ponovo preuzela, ali kojim upravlja profesionalni menadžment, kojem država određuje ciljeve, meri prolazno vreme i na kraju prati da li su ostvarili ciljeve ili nisu.
"Pošto je 'Elektroprivreda' socijalno preduzeće u kome se kroz cenu struje pomaže građanima, ali i nekim drugim preduzećima, a i neki dobro 'omaste brke', to kod nas nije bilo moguće, pa smo dobili to što sada imamo", kaže Ljubodrag Savić.
Članovi Nadzornog odbora akcionarskog društva EPS-a imenovani su pre godinu dana, a osim stručnjaka iz Srbije, u tom telu su i troje Norvežana, iako profesor Savić kaže da profesionalni menadžment ne znači da dođu profesionalci, a da im država govori šta da rade.
"Odluke o investicijama i poslovanju bi trebalo da donose profesionalci, a ti ljudi nemaju baš mnogo prilike. Uloga stranaca bi imala smisla, kada bi bili definisani odnosi i kada bi ti ljudi imali zaista mandat da donose odluke, ali čini se da su oni došli da zarade velike pare i da se ne mešaju mnogo u svoj posao. Njima s jedne strane odgovara da se mnogo ne pitaju, da se ne opterećuju, jer je onda i njihova odgovornost manja. Kada bi oni radili kao što se radi u svetskim kompanijama, bilo bi rezultata, ali država to mora da definiše i da jasno razdvoji vlasništvo i upravljanje. Sve ostalo je mazanje očiju", smatra profesor Savić.
Ministarka Dubravka Đedović Handanović je ranije naglasila je da EPS mora da bude kompanija koja je sposobna da bude nosilac velikog investicionog ciklusa u energetici, jer "ona treba da gradi nove proizvodne kapacitete i da se kroz tu kompaniju ulože desetine miliona evra investicija u narednom periodu". To, međutim, ne ide baš po planu, ako je suditi po podacima iz Izveštaja o realizaciji Trogodišnjeg plana poslovanja EPS za period od 1. januara do 31. marta 2024. kojim je predviđeno da se u prva tri meseca ove godine realizuju investicije vredne 41,3 milijardi dinara, a realizacija je bila u visini od 9,5 milijardi dinara, odnosno svega 23 odsto od plana.
Profesor podseća da smo platili cenu propuštenih šansi, kada smo pre dve godine morali da uvozimo struju zbog havarija u termoelektranama i vlažnog uglja na kopovima.
"Došli smo u situaciju da imamo ugalj koji ne može da se koristi bez mazuta. Nemamo dovoljno uglja, jer neko nije razmišljao deset godina pre nego što se iscrpe rezerve u jednom kopu, o otvaranju novog, koji će ga zameniti. Imaš rezerve, ali su one pod zemljom, što je kratkovida i pogubna politika", kaže Ljubodrag Savić.
Iz EPS-a su u saopštenju o usvojenom planu transformacije naveli da je Srbija ispunila važan strukturni reper u okviru aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom. Kako su naveli, cilj planiranih reformi je da "Elektroprivreda Srbije" postane tržišno orijentisana, profitabilna kompanija usmerena na povećanje zadovoljstva kupaca i ostvarivanje ciljeva Zelene agende.
Energetski stručnjak Miloš Zdravković, međutim, smatra da je jedan od osnovnih ciljeva najavljene transformacije da se izvršnim direktorima daju veća ovlašćenja čime će imati i veću odgovornost. To znači da se izvršne odluke neće donositi samo u top menadžmentu, odnosno za njih neće biti zadužen samo generalni direktor već će i izvršni direktori koji će biti imenovani imati veću ulogu u rukovođenju preduzećem.
"Nadzorni odbor je praktično razvlastio generalnog direktora, on više ne može da postavlja izvršne direktore, tako da će oni da vode politiku firme. Bojim se da će 2026. godine EPS izgubiti licencu za prodaju električne energije i onda ulazimo u velike probleme. Radimo uporno pogrešne stvari", smatra Zdravković.
On ukazuje i da je "zelena agenda promašena i da je sada jasno da u politici ima mesta kompromisu, ali da ga u fizici nema, jer su to zakoni prirode".
Prošle godine je EPS postao akcionarsko društvo, a predviđeno je da će mu pretežna delatnost biti proizvodnja električne energije, a trgovina strujom istaknuta je kao jedna od delatnosti EPS-a.
Zašto uvozimo struju?
Generalni direktor EPS-a je za RTS rekao da su netačne priče o tome da EPS izdvaja funkciju trgovine električnom energijom, jer je "ta oblast jedna od najznačajnijih funkcija i zato dolazi u nadležnost generalnog direktora". Prvi čovek EPS je objasnio da se od trgovine električnom energijom mnogo očekuje i da zato i jeste dobila mesto na vrhu kompanije. Naveo je i da je od početka godine EPS trgujući na slobodnom tržištu ostvario profit od 38 miliona evra.
Generalni direktor je rekao da to što EPS uvozi struju ovih dana svedoči da se ponaša tržišno.
"U danima kao što je bio prošli vikend ili sunčanim danima, cena na berzama bila je na nivou od minus 10, pa do 5 i 10 evra po megavat-satu. Tada treba sačuvati sopstveni resurs, dobru hidrologiju i deponije uglja i doći do relativno jeftine električne energije koju kasnije možete plasirati u nekim drugim trenucima kada je ona značajno skuplja", rekao je Živković.
Miloš Zdravković smatra da ima smisla uvoziti struju kada je jeftina, ali samo ako se u isto vreme deponuje ugalj i ne troše akumulacije jezera.
"Struja se ne skladišti kao gas, ali se štede domaći resursi. Lagerujemo na depoima ugalj i vodu u akumulacijama, kada ih ne trošimo. Ako je to u pitanju, onda je pozitivno što uvozimo struju, ali nije dobro ako struju kupujemo, jer smo omanuli u kopanju uglja i ako dodatno još praznimo i akumulacije. Time se narušava i energetska stabilnost zemlje", smatra Miloš Zdravković.