Ono što najviše uznemirava u prognozama da će američki državni dug dostići 50 biliona dolara (50.000 milijardi) do 2034. je da će prava cifra sigurno biti mnogo veća.
Budžetska kancelarija Kongresa (CBO) navela je da će američki dug dostići 122 odsto bruto domaćeg proizvoda za deceniju od sada, što će drastično umanjiti američku fiskalnu poziciju, a finansiranje najvećih pokretača duga – odbrane, izdataka za socijalnu zaštitu i smanjenja poreza bez povećanja prihoda – vremenom će postati samo skuplje.
A ova usporena ekonomska katastrofa, sa dugom koji sada dostiže 35 biliona dolara, mogla bi da se ubrza političkim podelama i dedolarizacijom vodećih tržišta u razvoju.
"Trenutna fiskalna putanja bi na kraju mogla da gurne odnos duga prema BDP-u do tačke kada bi za njegovu stabilizaciju bio potreban fiskalni suficit veličine koju je gotovo nemoguće ispratiti", kaže za "Ejža tajms" ekonomista Manuel Abekasis iz "Goldman Saksa".
Abekasis dodaje da su "izgledi za fiskalnu održivost SAD postali izazovniji u poslednjih pet godina. Naročito su očekivanja viših kamatnih stopa značajno pogoršale putanje odnosa duga prema BDP-u i realnih kamata kao udela u bruto domaćem proizvodu".
"Goldmanov" ekonomski tim računa da će odnos američkog duga prema BDP-u dostići 130 odsto do 2034. sa sadašnjih 98 odsto, što je za osam procentnih poena više od procena CBO.
Kreditni rejting najveće svetske privrede – i štampača rezervne valute – ozbiljno je ugrožen štetnim efektima visokih kamatnih stopa i dodatnim zaduživanjem.
Nasim Nikolas Taleb, autor bestselera "Crni labud: Uticaj veoma neverovatnog", smatra da bi "spirala" američkog duga, zajedno sa političkom disfunkcijom u Vašingtonu, mogla da košta Vašington poslednjeg AAA kreditnog rejtinga.
"Sve dok imate Kongres da produžava limit duga i sklapa poslove jer se plaše posledica ako urade pravu stvar", kaže Taleb, "imaćete spiralu duga".
Kako američka politička polarizacija dostiže vrhunac, čini se da nema dovoljno prostora za zaokret ka fiskalnoj trezvenosti. Bajdenove demokrate nemaju planove za smanjenje duga, a čini se da ni republikanci lojalni Trampu nemaju ideju kako da promene situaciju.
Drugim rečima, politička klima na Kapitol Hilu ostavlja malo razloga za nadu da će zakonodavci moći da izbegnu katastrofu.
Zbog toga, zaključuje "Ejža tajms", nije bezbedno kladiti se da će američki dug porasti samo na 50 biliona dolara za deceniju od sada. Pošto stvarna cifra premašuje i najgora očekivanja, globalna tržišta bi mogla biti pogođena. A Vašington će olakšati zemljama Globalnog juga da se reše dolara.