Odluka G7 da cene ruske sirove nafte ograniči na 60 dolara po barelu ne samo da neće naškoditi ruskoj ekonomiji, već i predstavlja subvencije za kinesku, piše na svom blogu Danijel Lakalje.
Zemlje G7 su učinile mnogo grešaka pri donošenju ove odluke, smatra redovni profesor na "IE biznis skul", gostujući predavač na "London skul of ekonomiks i česti saradnik Svetskog ekonomskog foruma i medija poput "Blumberg", Si-En-Bi-Si i "Volstrit Džornal".
Cena od 60 dolara po barelu je veća od trenutne cene koju sirova nafta uralskog porekla dostiže na tržištu, ali i od prosečne neto cene "Rosnjeftove" nafte.
U praksi, tako visoko ograničenje znači da će ruski naftni gigant nastaviti da ostvaruje vrlo zdrave prihode, ali i da će Kina moći da obezbedi dugoročno snabdevanje ruskom naftom po atraktivnoj ceni i prodaje rafinisane proizvode po većim cenama, ukazuje Lakalje.
Imajući u vidu tekuće i buduće promene na globalnoj političkoj sceni, Lakalje smatra da kineski "Sinopek" i "Petrokina" neće imati problema da pronađu tržište za svoje proizvode.
Povrh svega, ograničenje cene ruske nafte uvodi "veštačku i nepotrebnu" minimalnu granicu za stare cene. Time su članice G7 skoro onemogućio da cene dostignu pravo dno ako dođe do krize potražnje, ukazuje Lakalje.
Da su članice G7 zaista želele da ugroze ruski izvoz i ekonomiju, trebalo je da podstaknu na investicije u alternativne i konkurentnije izvore, smatra Lakalje.
Ovako, razvijene ekonomije Zapada su prešle sa umerene zavisnosti od Rusije na izrazitu zavisnost od Rusije i Kine, zaključuje stručnjak.