Komitet za sistemske operacije Evropske mreže pokrenuo je istragu zbog nestanka struje u regionu, koji se dogodio prošlog petka. Oni će utvrditi uzrok ispada prvog dalekovoda, kao i drugog ispada između Crne Gore i Albanije, rekla je glavna i odgovorna urednica portala "Energija" Jelica Putniković.
Ona je u izjavi za Tanjug navela da će nakon toga verovatno biti date preporuke Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Albaniji kako treba da se ponašaju kako se takve neke situacije ne bi ponovile.
Putnikovićeva je rekla da je evidentno da je cela Evropa umrežena visokonaponskim dalekovodima, što znači da je cela Evropa jedan elektroenergetski sistem, zbog čega svi ti mali elektroenergetski sistemi moraju da funkcionišu tako da ne ugroze druge.
"Pitanje je da li su samo klima uređaji izazvali havariju. Znamo da je sve to počelo na neki način u Crnoj Gori gde je počela turistička sezona. Naravno da nisu radili samo klima uređaji, ako je masa hotela odjednom puna turista tu je velika potrošnja električne energije. Visoke temperature, velika potrošnja električne energije uz eventualno neki kvar su izazvale ispadanje sa sistema prvog dalekovoda, sve dalje se dešavalo posledično", objasnila je Jelica Putniković.
Na pitanje kakav je elektroenergetski sistem Srbije i sa kojim državama je ona povezana, Putnikovićeva je rekla da je Srbija povezana sa svim susednim zemljama, preko kojih je povezana sa celom Evropom, istakavši da preko Srbije tranzitiraju i izvoz i uvoz struje sa severa na jug i sa istoka na zapad.
Ona smatra da su novi dalekovodi koje je "Elektromreža Srbije" izgradila, kao i dobar rad dispečera, doprineli da Srbija ne bude pogođena ovom lančanom reakcijom koja je pogodila susedne zemlje.
Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor izjavio je danas da istraga koju je pokrenuo Komimet za sistemske operacije Evropske mreže povodom događaja u petak kada je više miliona ljudi u regionu ostalo bez struje, treba da utvrdi koji je uzrok ove havarije, da li je u pitanju ljudski faktor ili dotrajalost elektroenergetske mreže, nakon čega će se doneti mere koje bi predupredile i smanjile mogućnost buduće havarije.
Kako je naveo za Tanjug, klima uređaji mogu da izazovu kolaps elektroenergetskog sistema jedne zemlje ako potražnja za električnom energijom prevazilazi trenutnu ponudu.
"Naš sistem je u potrebno revitalizovati, neki koraci su napravljeni, mnogi još treba da budu napravljeni. Mi smo jedno čvorište, što je naša prednost, u ovom regionu, imamo devet pravaca iz kojih uvozimo i izvozimo električnu energiju. Imamo pogodnu geopolitičku situaciju, ali mnogo toga treba da se uloži da bi se smanjila potencijalna havarija", poručio je Kapor.
Domino efekat "ugasio svetlo"
Stručnjak za energetiku Željko Marković kaže da balkanski "blek aut" (zamračenje), koji se dogodio u petak na tropskim temperaturama i koji je doveo do nestanka struje u zapadnom delu Balkanskog poluostrva – u Crnoj Gori, Albaniji , BiH i Dalmaciji u Hrvatskoj, nije pogodio elektroenergetski sistem (EES) Srbije, jer su "tokovi aktivnih snaga bili usmereni u Srbiju iz pravca Bugarske, Mađarske i Severne Makedonije, dok je izvoz išao ka BiH.
Prema do sada objavljenim podacima, prvi ispad dalekovoda između Podgorice i Ribarevine se dogodio u petak 21. juna u 12:05 sati, zbog, kako je saopšteno, požara ispod dalekovoda. Nekih 16 minuta kasnije, dolazi do ispada drugog dalekovoda koji povezuje Albaniju i Grčku.
"Koji su razlozi ovog ispada ostaće da se ispita, budući da će komisija Evropskog udruženja operatora prenosnog sistema (ENTSO-E) uz pomoć grupe eksperata detaljno ispitati ovaj incident", rekao je Željko Marković za portal "Energija Balkana".
To je, kako objašnjava Marković, uobičajena procedura, koja ima za cilj da se utvrde sve okolnosti i da se na osnovu tog dešavanja izvuku zaključci.
"Razlog ispada ovog dalekovoda je delovanje distantne zaštite, tako da može biti u pitanju i kvar koji se desio nezavisno od ispada dalekovoda u Crnoj Gori. Ali, možda posredno može biti i povezan sa tim događajem, u smislu da je prethodni ispad doveo do fluktuacija u mreži, pa da je zaštita, koja je reagovala i isključila dalekovod između Albanije i Grčke, možda i 'lažno' reagovala, dakle ne na kvar. Pretpostavljam da će to biti jedno od pitanja koje treba da utvrdi komisija", precizira Marković.
Dalja dešavanja su već jasnija i posledica su pojave preopterećenja. Albanija u tom trenutku ostaje na napajanju iz pravca Crne Gore i KiM, i sukcesivno, dakle u roku od jednog minuta dolazi do ispada 220 kV voda Prizren–Fierza.
On je podsetio da je u Crnoj Gori zatim ispao još jedan dalekovod 220 kV, Albanija ostaje na radijalnoj vezi sa Crnom Gorom, i u tim trenucima zbog preopterećenja u mreži ispada 400 kV podvodni vod ka Italiji, a potom i dalekovod prema Sarajevu. Nakon tri minuta, zbog preopterećenja ispada i 400 kV dalekovod Ugljevik–Tuzla, preko koga se sada napajaju južni deo Hrvatske, BiH, Crna Gora i Albanija, tako da se poremećaj dalje prenosi.
"Imamo domino efekat na druge dalekovode, koji ispadaju i pomenute zemlje ostaju bez napajanja", kaže Marković.