Ekonomija
Šta je izazvalo kolaps energetskih sistema u regionu: Havarije koje se (ne) mogu sprečiti
Regionalna havarija dogodila se 21. juna na mreži u jugoistočnom delu elektroenergetskog sistema kontinentalne Evrope, a uzrokovala je nestanak struje u većem delu Crne Gore, Albanije, Bosne i Hercegovine i delimično Hrvatske
Komitet za sistemske operacije Evropske mreže operatora prenosnih sistema električne energije (ENTSO-E) je objavio da sprovodi detaljnu istragu incidenta koji se 21. juna dogodio na mreži u jugoistočnom delu elektroenergetskog sistema kontinentalne Evrope koji je uzrokovao nestanak struje u većem delu Crne Gore, Albanije, Bosne i Hercegovine i delimično Hrvatske.
ENTSO-E trenutno prikuplja sve relevantne tehničke podatke o ovom događaju od elektroprivreda čiji su sistemi bili pogođeni.
To je uobičajena procedura, koja ima za cilj da se utvrde sve okolnosti i da se na osnovu tog dešavanja izvuku zaključci. Istraga bi trebalo da utvrdi koji je uzrok ove havarije, koja je nekoliko miliona ljudi u regionu ostavila bez struje - da li je u pitanju ljudski faktor ili dotrajalost elektroenergetske mreže, nakon čega će se doneti mere koje bi predupredile i smanjile mogućnost buduće havarije.
Regionalna havarija dogodila se u petak oko 12 sati i 25 minuta, a struju su nakon nekoliko sati dobili svi delovi četiri države. Stručnjaci smatraju da su visoke temperature i velika potrošnja električne energije uz eventualno neki kvar izazvale ispadanje sa sistema prvog dalekovoda, dok se sve dalje verovatno dešavalo posledično.
Tehnički direktor srpske berze struje "Sepeks" Dejan Stojčevski kaže za RT Balkan da se ovakve havarije ne dešavaju često, ali da su nepredvidive i da ih je teško sprečiti.
"Ovo je treći incident od 2008. godine. Jedan se relativno skoro desio između Italije i Švajcarske, kada se Evropa 'pocepala' na dva dela. Ovo je ipak bilo lokalnog karaktera, tako da nije zahvatilo veći deo kontinenta, već samo deo Balkana. Kada se pogleda broj ljudi koji je bio pogođen ipak možemo reći da nije bio veliki incident", rekao je on.
"Ne znamo šta je bilo, da li je u pitanju samo ispad sistema i da je to izazvalo kvar, da je delovala neka zaštita zbog velike potrošnje, jer je došlo do zagrevanja dalekovoda. Iako je potrošnja struje veća zimi, sistem može više da podnese. Leto je osetljivije, jer je veća temperatura dalekovoda i kritični slučajevi su onda češći", objašnjava Stojčevski.
On kaže da je Srbija ostala zaštićena i zbog svoje mreže, koja je bolja u odnosu na one u državama regiona. Cela Evropa je jedan elektroenergetski sistem, zbog čega svi mali elektroenergetski sistemi moraju da funkcionišu tako da ne ugroze druge. Srbija je povezana sa svim susednim zemljama, a preko njih sa celom Evropom, tako da tranzitiraju i izvoz i uvoz struje sa severa na jug i sa istoka na zapad.
"Nama je veći problem na severu, između Mađarske i Hrvatske i kada je velika potrošnja, tamo je veći rizik nego na jugu. Ljudi rade 24 sata i u komunikaciji su. Postoje procedure kako se otklanjaju kvarovi. Imaju red isključenja struje. Iz ovoga što se dogodilo će sada da se uči. Videće se šta se desilo. Jedno je pitanje da li je čovek mogao bolje da odreaguje, a drugi segment je jednostavno da se vidi tehnika, gde treba pojačati mrežu, koji je problem i jednostavno šta se desilo", kaže Dejan Stojčevski.
On napominje da uzrok može biti banalna stvar, od drveta koje nije "ošišano", do pregrevanja dalekovoda koji je izazvao požar.
Prema do sada objavljenim podacima, prvi ispad dalekovoda između Podgorice i Ribarevine se dogodio u petak 21. juna u 12:05 sati, zbog, kako je saopšteno, požara ispod dalekovoda. Nekih 16 minuta kasnije, dolazi do ispada drugog dalekovoda koji povezuje Albaniju i Grčku.
Stručnjak za energetiku Željko Marković kaže da balkanski "blek aut" (zamračenje), koji se dogodio u petak na tropskim temperaturama i koji je doveo do nestanka struje u zapadnom delu Balkanskog poluostrva – u Crnoj Gori, Albaniji , BiH i Dalmaciji u Hrvatskoj, nije pogodio elektroenergetski sistem (EES) Srbije, jer su "tokovi aktivnih snaga bili usmereni u Srbiju iz pravca Bugarske, Mađarske i Severne Makedonije, dok je izvoz išao ka BiH".
Za sada se samo nagađa da je razlog ispada prvog dalekovoda požar na dalekovodu u Crnoj Gori, ali će istraga utvrditi da li su "ispadanja" svih dalekovoda u regionu posledica te havarije.
Ovo nije prvi incident koji je pogodio elektroenergetske sisteme u regionu. Prethodnih meseci elektroprivrede Slovenije i Srbije imale su problema sa hakerskim napadima, a stručnjaci ne isključuju ni mogućnost sabotaže u ovakvim i sličnim havarijama. Šta se na kraju tačno desilo, trebalo bi da bude poznato psole detaljen istrage koja bi mogla trajati nedeljama.
