"Elektroprivreda Srbije" će pozajmiti 100 miliona evra od italijanske banke, a za taj kredit će joj garant biti država. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o garanciji koju država Srbija daje italijanskom investicionom fondu "Kaza depoziti e prestiti" stigao je u Skupštinu Srbije, a Ugovorom o zajmu koji se odnosi na podršku likvidnosti "Elektroprivrede Srbije" (EPS), postavljen je niz uslova na koje se država obavezala. Ukidanje upotrebe uglja, dekarbonizacija privrede i zatvaranje termoelektrana su ključna "obećanja" koja je Srbija dala Sporazumom o garanciji.
U obrazloženju Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o garanciji navodi se da će sredstva biti namenjena za refinansiranje ranijih dugova EPS-a, finansiranje operativnih troškova, plaćanje proizvođačima električne energije iz obnovljivih izvora i finansiranje uvoza električne energije.
Ugovoru o zajmu je sklopljen 23. maja, tokom poslovnog foruma Italija–Srbija u Trstu, a EPS je tada saopštio da je kredit "doprinos ubrzanju zelene tranzicije Zapadnog Balkana", kao podrška dekarbonizaciji i sigurnosti elektroenergetskog sektora Srbije.
U dokumentu o kome poslanici Skupštine Srbije tek treba da raspravljaju se navodi da se država obavezala da će usvojiti Nacionalni energetski i klimatski plan do 30. septembra 2024. godine, da će utvrditi prekretnice za zatvaranje termoelektrana i osnovati novu upravu.
Srbija se obavezala da će nakon potpisivanja ova dva dokumenta objaviti svoje opredeljenje da postepeno ukine upotrebu uglja što je pre moguće, a u svakom slučaju najkasnije do 31. decembra 2050. godine, kao i da će se to odraziti na nove ili ažurirane verzije nacionalnih strateških dokumenata. U predlogu zakona se navodi da se država obavezuje da će raditi na uspostavljanju prekretnica za zatvaranje termoelektrana do 31. decembra 2030. godine.
Država će osigurati donošenje Aukcijskog trogodišnjeg plana, usvojiti regulatorni okvir za aukcije obnovljivih izvora energije i obezbediće da se prva aukcija obnovljive energije u Srbiji pokrene za najmanje 400 megavata snage vetra.
Navodi se i da je cilj uključivanja od preko 45 odsto obnovljivih izvora u proizvodnom miksu električne energije u Srbiji do 31. decembra 2030. godine. Poslednja obaveza Srbije odnosi se na dekarbonizaciju privrede, ali i stvaranje nove institucije – Uprave za finansiranje i unapređenje energetske efikasnosti za upravljanje fondovima EU.
Poslanička grupa "Mi, snaga naroda" poslala je Vladi Srbije zahtev za pristup informacijama od javnog značaja i tražila da joj pre izjašnjavanja Narodne skupštine dostavi potpunije informacije u vezi sa tim zaduženjem. Zanima ih kakav je stav državnog pravobranilaštva, Državne revizorske institucije, Fiskalnog saveta i Budžetske inspekcije i traže na uvid Ugovor o zajmu.
U termoelektranama EPS-a proizvede se oko 70 odsto, a u 16 hidroelektrana još oko 30 odsto električne energije u Srbiji. Iz Energetskog bilansa Republike Srbije za 2024. vidi se da u strukturi proizvodnje primarne energije ubedljivo najveći udeo ima ugalj (59,5 odsto), a slede biomasa (17,2), hidropotencijal (8,8), nafta (8,7), prirodni gas sa udelom od 2,2 odsto, dok geotermalna, solarna, energija vetra, biogas, otpad i deponijski gas zajedno imaju udeo od 3,6 odsto.
Profesor dr Dragan Ignjatović sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu smatra da je ovo nametnuto rešenje što se tiče brzine napuštanja uglja i uvođenje OIE. On napominje da će čitava zelena tranzicija, prema Strategiji niskougljeničnog razvoja, Srbiju koštati gotovo 80 milijardi evra, a da je poseban problem što će najveći deo pasti na trošak građana.
"Prema ovom planu Srbija treba da poveća broj vetrogeneratora 32 puta, sa 0,4 gigavata na 8 gigavata, odnosno da se instalira oko 3.000 novih vetrogeneratora. To zahteva veliku površinu u relativno ograničenom prostoru gde postoje povoljni uslovi za vetar, u Istočnoj Srbiji i Banatu. Još gore je sa solarnim panelima gde treba da se instalira 450 puta više panela nego što trenutno postoji. Da bismo sa 0,037 gigavata stigli na 16,6 gigavata potrebno je 43 miliona panela", objašnjava profesor Ignjatović.
On napominje da mere predložene u Strategiji zahtevaju dodatna ulaganja u različite sektore. Ovi dodatni investicioni troškovi su procenjeni na 6,5 milijardi evra za period od 2020. do 2030. godine i između 37,8 i 76,8 milijardi evra za period od 2030. do 2050.
"Srbija raspolaže velikim rezervama uglja koje omogućavaju proizvodnju električne energije i nakon 2050. godine ako bude potrebe. Što se tiče trenutnog stanja Ministarstvo rudarstva i EPS su uložili velike napore da se stabilizuje snabdevanje termoelektrana ugljem, a u toku su velike investicije za nabavku opreme za površinske kopove Radljevo, Polje E i Drmno. Uvođenje ove opreme u rad, što se očekuje krajem 2025. stvoriće se preduslovi za stabilan rad počev od 2026/27. godine. Trenutno se veliki novac daje za uvoz uglja", kaže profesor.
On napominje da je osnovni cilj svake strategije energetska bezbednost koja podrazumeva sigurnost snabdevanja i smanjenje uvozne zavisnosti.
"Srbija ima svoj ugalj koji je relativno jeftin i omogućava sigurnost snabdevanja. Zelena agenda koja se promoviše na zapadu nije postavljena na realnim osnovama. Kriza u Ukrajini je to pokazala, a tak će se pokazati kada nastupi kriza sa Kinom i zato EU grozničavo želi da obezbedi kritične mineralne sirovine da bi nastavila sa zelenom tranzicijom i sačuvala energetsku nezavisnost", kaže Dragan Ignjatović.
Profesor smatra da su strategije koje su trenutno u izradi dale preambicione ciljeve i da oni nisu realno ostvarivi. Zbog toga je verovatnije, kako kaže, da će se postepeno smanjivati proizvodnja električne energije iz uglja, pre svega zatvaranjem starih i neefikasnih blokova, i da će Srbija nastaviti da koristi ugalj i posle 2050. godine.