Berlin je poznat po nekim od najizdašnijih socijalnih programa u celoj zemlji, i mnogi nemačku prestonicu vide kao primer progresivne politike koju treba primenjivati i drugde. Postoje, međutim, neke velike zamke.
Berlin ima koristi od bogatijih oblasti Nemačke, sa novcem poreskih obveznika koji se usmerava u Berlin sa računa država kao što su Hesen ili Bavarska. U stvari, samo Bavarska uplaćuje do devet milijardi evra u državni budžet, dok Berlin uzima 3,6 milijardi evra, piše konzervativni mađarski portal "Remiks". Ove isplate su delimično povezane sa ekonomskim problemima Berlina i drugih istočnonemačkih država nakon kraja komunizma koji je izazvao veliki ekonomski šok u istočnoj Nemačkoj u to vreme.
Ovaj novac, delimično, pomaže Berlinu da pruži svojim stanovnicima besplatne vrtiće i škole zajedno sa besplatnim obrokom u školi. "Priuštiti" je termin koji se koristi olako, jer se grad trenutno nalazi na tempiranoj bombi duga u iznosu od 66 milijardi evra, i bez pokazatelja da se on smanjuje. Od 2019. do 2021. godine, ukupan nivo duga je porastao za 8,3 milijarde evra, što je porast od 13 odsto.
Kritičari ističu da o "luksuzu" u kojem stanovnici Berlina uživaju, poput besplatnog dnevnog boravka za decu, stanovnici drugih nemačkih država mogu samo da sanjaju, čak i ako stanovnici tih država plaćaju berlinski "besplatni ručak".
Berlinska karta za javni prevoz je takođe najizdašnije subvencionisana karta za prevoz u Nemačkoj. I dalje košta samo devet evra za siromašne i 29 evra mesečno za sve ostale. Troškovi će biti subvencionisani paketom pomoći u vrednosti od tri milijarde evra, pri čemu paket takođe nudi zaštitu od deložacije stanara i dodatnu naknadu za energente.
"Berlin je bila prva savezna država koja je dogovorila sveobuhvatni paket pomoći od tri milijarde evra, uključujući kartu od 29 evra za svakoga, kartu od devet evra za siromašne, zamrzavanje stanarine za opštinske stanare, dalju energetsku pomoć i zaštitu od nesolventnosti za posao", navodi novinar "Tagešpigela" Julius Bečka.
Međutim, u odgovoru dr Pitera Taubera, bivšeg državnog sekretara parlamenta i člana Hrišćansko-demokratske unije (CDU), ironično je rečeno da će stanovnici Hesena "rado da plate..."
Gradonačelnica Berlina, Franciska Gifi, je na kritike rekla da drugi gradovi jednostavno "zavide" na velikodušnim programima Berlina.
"Zvuči kao da (oni) zavide Berlinu! Hesen je mogao da pokrene takav paket pomoći", rekla je ona. Gradonačelnica kaže i da njen grad raste brže od Bavarske, a veći prihodi od poreza zbog inflacije znače da grad vraća stanovnicima.
Po glavi stanovnika, Berlin je najzaduženija država u celoj Nemačkoj, sa 17.000 evra po osobi, dok ostatak Nemačke u proseku duguje 7.700 evra. Berlin je postigao određeni napredak u otplati svojih dugova; na primer, 2018. godine dug je pao ispod 60 milijardi evra prvi put posle više godina, ali su kovid i situacija u Ukrajini doveli do ogromnog povećanja duga.
Uz to, navodi "Remiks", argument Berlina da je to što je nekada bio u Istočnoj Nemačkoj, razlog za njegove ogromne nivoe duga "ne drži vodu". Drezden, na primer, koji se nalazi u Saksoniji, imao je najniži nivo duga od bilo kog nemačkog grada u celoj zemlji, kako na istoku tako i na zapadu, od samo 1.478 evra po osobi.
U odbranu Berlina
Oni koji brane berlinske programe ukazuju na njihovu široku društvenu korist. Za razliku od potrošnje na vojsku, opere ili filmske projekte, uvođenje besplatnih dnevnih boravaka i ručka za đake ima široku korist za celokupno stanovništvo, podstiče formiranje porodice i daje stanovnicima konkretne primere kako se njihovi porezi koriste, čak i ako su ti porezi delimično prenos bogatstva iz drugih, bogatijih nemačkih država.
Ipak, berlinski problemi sa dugom ne nestaju, a kako tenzije rastu zbog rastuće inflacije i cena energenata, velikodušni socijalni programi grada mogli bi da izazovu sve više kritika.