Ekonomija
Šta smo posejali, a šta ćemo požnjeti: Pada proizvodnja pšenice i malina, obraćemo više kukuruza
Ove godine će biti proizvedeno 2,9 miliona tona pšenice, što je za 15,9 odsto manje nego lane
Poljoprivredni proizvođači daju svoj odgovor na lošu ekonomsku poziciju neke poljoprivredne kulture tako što je sledeće godine manje poseju. Tako agroekonomski analitičar Žarko Galetin objašnjava najnovije podatke Republičkog zavoda za statistiku, koji nagoveštavaju da će u Srbiji ove godine biti proizvedeno 2,9 miliona tona pšenice, što je za 15,9 odsto manje nego lane.
Kod proizvodnje malina očekuje se smanjenje proizvodnje za 4,7 odsto, u odnosu na prošlu godinu, a kod višanja za 5,5 odsto. U poređenju sa prethodnom godinom, prema stanju od 23. maja, kada je urađena procena useva, u prolećnoj setvi 2024. godine zasejano je više kukuruza, za 4,1 odsto, šećerne repe za 12,4 odsto, suncokreta za 3,4 odsto i soje za 3,8 odsto.
"Prošle godine smo zasejali rekordno malo pšenice, nešto malo više od 550.000 hektara, što je oko 20 odsto setvenih površina manje nego prethodne godine, tako da ni hektarski prinos, koji je bio relativno solidan, sa 2,9 miliona tona, nije mogao da nadomesti manjak zasejanih površina. Kukuruz i pšenica zajedno čine više od 50 odsto ukupne ratarske proizvodnje i čim imate manju proizvodnju pšenice, njive se oslobađaju za kukuruz i delimično za soju i suncokret i tako se pravi preraspodela", objašnjava promene u setvenoj strukturi Žarko Galetin.
On ukazuje da pšenica ove sezone, sa cenom od 21 dinar nije isplativa i da kalkulacija pokazuje da je ispod nivoa elementarne zarade.
"Ljudi seju ono što im se više isplati, pa smo pre dve godine imali situaciju da su zasejane veće površine pšenice, jer je bila jedina isplativa, u poređenju sa ostalim ratarskim kulturama. Značaj pšenice za poljoprivrednike, međutim, nije samo u tom smislu profita, se ona seje i zbog plodoreda i čišćenja zemljišta i seju je i kada ne očekuju neku veliku zaradu, tako da ne očekujem da će se naš narod odustati od ove kulture na uštrb neke druge", kaže Galetin.
On tvrdi da to što su površine pod pšenicom manje neće značajnije uticati na cenu hleba, kao i da će biti dovoljno brašna.
"Pšenica je berzanska je roba i cenu diktira globalno tržište. Mi smo relativno veliki izvoznici, ne na svetskom nivou, ali smo sigurno prvi u regionu. Naš izvozni potencijal je negde oko 1,5 miliona tona. U periodu žetve, kada se tradicionalno proda najveća količina, jer je to prvi prihod poljoprivrednicima i to prvo prodaju. Cena pšenice na svetskom tržištu je dosta niska, negde oko 220 dolara po toni. Kod nas se otkupljuje za 21 dinar po kilogramu, što znači da ne bi trebalo da dovede do bilo kakvih poremećaja na tržištu brašna, hleba i peciva", kaže agroekonomski analitičar.
On smatra da je pšenica boljeg kvaliteta nego lane i da je prinos solidan.
"Imaćemo kvalitetno brašno i hleb. Ova godina nije zahtevala mnogo hemijskog tretmana. Sa aspekta vlage zemljišta je bila nepovoljna godina, pšenica je došla dve tri nedelje ranije. Poljoprivrednici i dalje seju i tavansko seme, koje je slabijeg kvaliteta, ali bez obzira na sve, imamo relativno dobar hektarski prinos i primenjena je solidna agrotehnika", kaže Žarko Galetin.
Malina
Kada je u pitanju pad proizvodnje maline, on napominje da je lane imala solidnu ekonomsku računicu, dok ove godine malinari nisu zadovoljni ni prinosom, ni cenom. Oni ukazuju da bi sledeće godine površine pod malinama mogle biti još manje, jer se proizvodnja, kako tvrde, po trenutnoj ceni, ne isplati.
Prema podacima zvanične statistike malina se u Srbiji uzgaja na 18.625 hektara. Prosečan prinos je pet tona po hektaru, a RZS ove godine očekuje rod od 94.026 tona. Najveće površine pod zasadom su u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji.
Profesor dr Jasminka Milivojević, šef katedre za voćarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu je rekla za RT Balkan da se ove godine očekuje manji rod, zbog nepovoljnih efekata klimatskih promena, prolećnih mrazeva i velikih oscilacija temperature koje su nastupile već u februaru i martu, kao i mrazeva koji su bili u aprilu, kada je već bilo zametnutih plodova.
"To je izazvalo štete i u rastu biljaka, ali i u kvalitetu plodova, tako da će prinosi sigurno biti niži od onih očekivanih, ali to je i pitanje nivoa agrotehnike, mera zaštite koje su proizvođači sproveli. Ne možemo uniformno govoriti, jer je proizvodnja raširena po celoj Srbiji, od nižih terena do velikih nadmorskih visina, tako da će se i prinosi razlikovati", kaže profesorka.
Žarko Galetin napominje da, što se tiče voće, te kulture sve više zauzimaju naše poljoprivredne površine.
"To nije čudno, jer su u pitanju višegodišnji zasadi. Imamo trend povećanja voćarske i vinogradarske proizvodnje, a blago smanjenje ratarskih kultura. To nije loše, jer iako oko voćnjaka ima više posla, veća je zarada za proizvođače", kaže Galetin.
