Cene pljeskavica i ćevapa rastu brže od inflacije: Kafana luksuz za prosečnu porodicu

Odlazak na ručak u restoran za mnoge porodice u Srbiji je udar na mesečni budžet koji ne mogu često da priušte, a sve je više i onih kojima i obrok sa roštilja u objektima brze hrane postaje sve teže dostupan. Nekada je četvoročlana porodica u kafani mogla da ruča i da popije po piće za 5.000 dinara, ali su ta vremena prošla. Sada je toliko potrebno samo da se za sve njih poruči glavno jelo, a još nekoliko "crvenih" se mora izdvojiti za sokove, pivo ili vino, hleb i priloge, dok desert teško može da se nađe ispod 400 dinara.

Naš izbor

Beograd u odnosu na gradove u regionu: Šta je skuplje, a šta jeftinije

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u odnosu na maj prošle godine, cene hrane u ugostiteljskim objektima su u proseku skočile za 9,4 odsto. Najviše su poskupele salate, topla i hladna predjela i kolači - po 10,6 odsto. Najmanji rast cena, mada ne zanemarljiv, je zabeležen kod gotovih jela koja su skuplja za 7,7 odsto, dok za hleb koji se služi u ugostiteljskim objektima treba izdvojiti 7,4 odsto više novca.

Tokom leta raste potrošnja brze hrane, jer svi koji mogu to sebi da priušte, izbegavaju da kuvaju, zbog toplote. Pljeskavica od 180 grama se lane mogla kupiti za 350 dinara, a danas je i 100 dinara skuplja, dok veća porcija košta i više od 500 dinara. U restoranima u Skadarliji, porcija ćevapa ili pljeskavica je prošle godine koštala oko 900 dinara, a danas je oko 1.100 dinara. Teleća čorba je bila oko 360, a sada je oko 100 dinara skuplja.

Zvanična statistika pokazuje da su cene povrća niže nego lane, ali to nije uticalo na pad cena salata i variva u restoranima. Ovi prilozi su za godinu dana poskupeli za oko 10 odsto.

Ekonomista Dragovan Malićević kaže za RT da cene hrane i inače reltivno malo utiču na cenu ugostiteljskih usluga, za razliku od plata i cena struje.

Naš izbor

RT Balkan analiza: Kilogram krmenadle košta i do 800 dinara, zašto je svinjetina tako skupa?

"Te usluge su radno intenzivne, a od 1. januara smo imali povećanje cene rada skoro 20 odsto, na 49.000 dinara, kao i poskupljenje struje. To su dominantni troškovi. Generalno su cene u turizmu porasle i van zemlje. Imamo veliki broj ljudi koji je ovde odlučio da provede odmor, kao i subvencije koje daje država, za vaučere, pa je malo porasla i tražnja. Kada imate rast troškova i tražnje neminovan je i rast cena usluga i to je očekivano", kaže Milićević.

On kaže da je za prosečnu srpsku porodicu odlazak u restoran luksuz i objašnjava da oko 10 odsto ljudi može da ode u svaki restoran i kojima ništa nije skupo, dok između 20 i 30 odsto ponekad skupe pare da se počaste, dok ima 40 do 50 odsto građana koji ne mogu da odu nigde i oni su za ugostitelje "nevidljivi". 

Predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije Petar Bogosavljević kaže za RT Balkan da prosečna porodice nisu ciljna grupa ugostitelja, već da je potražnja za ugostiteljskim uslugama porasla zbog dolaska turista.

Prva kafana u Evropi je bila otvorena u Beogradu, na Dorćolu

"Gosti iz inostranstva su dobrodošli i poželjni, ali ugostitelji koriste priliku da zbog povećane tražnje podignu cene. U odnosu na njihova primanja koja su po nekoliko puta veća, oni mogu to sebi da priušte. U zemljama u kojima se vodi računa o održivom razvoju se cene formiraju drugačije. Suština toga što se ne polazi od onih aktera koji tržišno opredeljuju ponudu i tražnju i utiču na kupovnu moć potrošača, već se polazi od toga da je primarni cilj BDP, povećanje prihoda po osnovu poreza na dodatnu vrednost i drugih dažbina, što je izvor budžeta države", kaže Bogosavljević.

Inflacija u maju je bila 4,5 odsto, a rast cena su povukle i ugostiteljske usluge, koje su poskupele značajno više, čak 11 odsto. Najveći rast zabeležen je kod prenoćišta, koje je skuplje za 17,6 odsto, odnosno skoro za petinu nego lane.

"Imamo povećan broj gostiju, što je dobro, ali nije u funkciji održivog razvoja srpske privrede. Ugostiteljske usluge su sve manje dostupne našim građanima. Sa stanovišta onog što je nacionalni interes zemlje je da se poveća obim i kvalitet turističkih usluga, ali i da se formiraju realne cene. To jedino može da stvori uslove za optimalan ukupan privredni razvoj uključujući i turizam koja bi trebalo da bude jedna od nosećih privrednih grana s obzirom na prirodne resurse koje imamo. To se ne projektuje sa stanovništva dugoročnih interesa već se polazi od kratkoročnih ciljeva, da se obezbede što veći prihodi", ukazuje Bogosavljević.