U senci svojih "glamuroznijih" zapadnih takmaca - pre svega "Tesle", ekscentričnog biznismena Ilona Maska - kineski proizvođači električnih vozila počeli su, polako ali sigurno, da osvajaju svet.
Prodaja električnih automobila kineske marke BID (BYD) porasla je za 21 odsto u drugom tromesečju ove godine, približivši se učinku "Tesle". BID je prodao 426.039 EV u periodu između aprila i juna, što je svega 12.000 vozila manje od procenjenog učinka "Tesle".
Očekuje se da će "Tesla" zabeležiti pad prodaje od šest odsto u istom periodu, što će biti prvi put da američka firma ima negativnu stopu prodaje u dva uzastopna kvartala.
Uspon konkurentnih proizvođača iz Kine je najzaslužniji za probleme "Tesle" i drugih zapadnih proizvođača, smatraju stručnjaci. To je priznao i sam Mask, koji je u januaru izjavio da su "kineske automobilske kompanije najkonkurentnije na svetu".
"Mislim da će imati značajan uspeh van Kine", dodao je on.
Kineska električna vozila već čine 60 odsto svetske prodaje, prema podacima Međunarodne agencije za energiju.
Kineski električni automobili su budućnost
Diplomirani ekonomista i osnivač platforme za naprednu pomoć vozačima DPASS Milan Popović objašnjava za RT Balkan da ljudi u Evropi nisu videli ni jedan odsto onoga što postoji u Kini kada je reč o proizvođačima automobila - pre svega električnih.
"Sami materijali i automobili vizuelno i po kvalitetu sada apsolutno prate najviše standarde na tržištu, kako evropskom tako i američkom - koje je ranije bilo niža klasa u odnosu na Evropu", ističe on za RT Balkan.
Kao primer on navodi automobile "Šeri", kojima su se mnogi ranije smejali, ali koji danas izgledaju potpuno drugačije i ističu se kvalitetom.
Popović navodi da je u Kini došlo do prave revolucije u sferi električnih automobila:
"Oni su zagađenost smanjili 100 puta nakon što su uveli eklektične automobile, a gradovi izgledaju potpuno drugačije. Tamo nema buke, 90 odsto automobila su na struju. Takođe, cena punjenja taksi vozila je dolar i po na dan. Ti automobili imaju rejndž od 300-400 kilometara u gradu, što je uporedivo sa Teslom".
To je auto koji bi svaki Srbin poželeo – zato što njegovo punjenje košta 150 dinara, ističe on.
Naš sagovornik ukazuje da su, kada je reč o kvalitetu, najjeftiniji kineski automobili od oko 15.000 dolara mogu da se porede sa vozilima koja u Evropi koštaju dvostruko više.
"Ono što je neverovatno su materijali i njihova obrada. Kineski automobili sada imaju ne samo odlične materijale, već i vrhunski dizajn. Što se tiče brzine i ubrzanja, oni ne mogu da se porede sa benzinskim ili dizel. Baterije imaju sedam godina garancije, i one se kasnije recikliraju", objašnjava Popović.
Zapadni proizvođači preživljavaju zbog carina
Upravo su relativno niska cena i sve bolji kvalitet glavne prednosti kineskih automobila u odnosu na njihove konkurente u SAD i Evropi. Milan Popović ističe da bi oni, da nema novih carina na uvoz, "pojeli tržište za godinu, dve".
"Zapadni proizvođači nemaju nikakve šanse ukoliko kineske firme budu prisutne na tržištu. Međutim, Amerikanci kupuju gomilu delova iz Kine, sklapaju ih u svoja vozila, i prodaju za tri puta više", ističe on, dodajući da će oni preživeti, ali zbog protekcionističke politike njihovih vlada.
Američki predsednik Džozef Bajden je u maju ove godine najavio povećanje carina na čitav niz kineskih proizvoda, među kojima su i električni automobili. Carine na njihov uvoz porasle su sa 25 na čak 100 odsto. Mesec dana kasnije, Evropska komisija je najavila da će i EU povećati carine sa 10 na 17,4 do 38,1 odsto, u zavisnosti od proizvođača.
Popović dodaje da je "kod Tesle je dobro to što ima najveću mrežu besplatnih punjača u svetu. Ali kada unesete i druge troškove, vi na kraju platite i do tri puta više nego kod kineskih automobila".
On ukazuje da bi prisustvo kineskih automobila moglo da utiče na cenu vozila drugih proizvođača, koja bi morala da pojeftine kako bi sačuvala konkurentnost. Kao primer on navodi pad cena vozila kada su se pre nekoliko godina pojavila povoljnija vozila južnokorejske proizvodnje.
Kineski automobili dominiraju ruskim tržištem
Popović objašnjava da kineskim kompanijama evropsko tržište nije bilo toliko značajno, pošto su bili fokusirani na domaće, ali da su poslednjih godina napravili veliki iskorak i Rusiji - koja takođe ima veliko tržište.
Nakon što su zapadne zemlje uvele sankcije Rusiji početkom 2022. godine, mnogi zapadni proizvođači automobila napustili su njeno tržište - što je otvorilo prostor za druge brendove, poput onih iz Kine.
Kineske kompanije su to vešto iskoristile kako bi povećale svoj udeo na tržištu, pa je tako u aprilu 2024. godine čak 55 odsto novih automobila prodatih u Rusiji bilo kineske proizvodnje. Među deset najprodavanijih automobila u tom mesecu, pored domaće "lade", devet su bili iz Kine.
Primera radi, u februaru 2022. kineske kompanije su zadovoljavale tek devet odsto potražnje, dok su korejski i evropski brendovi pokrivali oko polovinu.