Momirović: Otvoreno tržište Kine šansa za obnovu stočnog fonda
Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović je izjavio da je Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom, koji je nedavno stupio na snagu, prilika koja se ne sme propustiti da se kroz dostupnost kineskog tržišta, podigne stočni fond.
Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom je stupio 1. jula. Iz Srbije se sada po povlašćenom pristupu izvozi 10.412 proizvoda, a iz Kine u Srbiju 8.930.
Tomislav Momirović je rekao da je srpski izvoz u Kinu od 2012. godine značajno porastao - tada je bio šest miliona, 2013. sedam miliona, dok je prošle godine prešao milijardu i 200 miliona dolara.
"Pored industrijskih proizvoda, farmaceutskih, proizvoda industrije ulepšavanja, to je šansa za naše poljoprivredne proizvode, za voće, jabuke, breskve, šljive, višnje", kaže Momirović.
Prema njegovim rečima, prilika koja se ne sme propustiti je da se kroz dostupnost kineskog tržišta podigne stočni fond. Ne mogu da garantujem da ćemo tu šansu iskoristiti, ali moramo da damo sve od sebe da to učinimo. Kada se radi o mesu, neke carine se, prema sporazumu, odmah ukidaju, a druge za pet, kada je reč o govedini, i deset godina.
Ministar smatra da je potrebno podići velike farme, kao i da država dâ podršku kako bi se ponovo podigli moćni uzgajivači na koje bi se oslonili mali farmeri.
Govoreći o proizvodima koji su odmah spremni za bescarinski izvoz u Kinu, Momirović kaže da se najdalje otišlo sa jabukama. Poručuje proizvođačima da se okrenu ka novim, traženijim i profitabilnijim sortama voća.
"Prednost u odnosu na ostatak Evrope"
Momirović napominje da Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom nije poklon, već samo jedna velika šansa, ali i prednost u odnosu na ostatak Evrope.
"Naši proizvođači imaju 10, 15 ili 30 odsto prednosti. Svako ko je u biznisu zna šta znači kad ti neko dâ pet odsto prednosti, a to konkurencija ne može nadoknaditi", naglašava Momirović.
Navodi da se bescarinski izvoz isplati i državi, jer to garantuje nove investicije, nova i bolje plaćena radna mesta, više poreza, a to su direktno plate za naše policajce, lekare, profesore.
Sa druge strane, ukazuje na to da se država odrekla prihoda za budžet da bi privredi i stanovništvu pružila podršku, da mogu jeftinije da kupuju proizvode.