Predstavnici pet ministarstava Vlade Srbije i 20 naučno-akademskih institucija i instituta danas je potpisalo Memorandum o razumevanju u oblasti primene razvoja nuklearne energije u Srbiji. Memorandum treba da omogući okupljanje stručnih kadrova iz zemlje i inostranstva koji će raditi na ispitivanju mogućnosti za uspostavljanje programa za mirnodopsku primenu nuklearne energije u Srbiji.
I političari i naučni radnici se slažu da će nam biti potrebno sve više energije i to one "čiste", ali ukazuju da tri glavne stavke trenutno predstavljaju barijeru za izgradnju nuklearke u Srbiji – zakonodavni okvir, nedostatak znanja i stručnjaka i finansija.
Vučević: Ispravljanje istorijske greške
Premijer Miloš Vučević je istakao da je potpisivanje Memoranduma početak ispravljanja istorijske greške učinjena osamdesetih godina prošlog veka, kada je država zabranila izgradnju nuklearnih elektrana posle katastrofe u Černobilju.
Vučević je rekao da su "neke raskrsnice promašene" i da ne možemo da vratimo vreme unazad, ali da moramo da radimo na ovom pitanju, jer prognoze pokazuju da će Srbija 2050. godine trošiti četiri puta više energije nego danas.
"Niko nema dilemu da će pitanje električne energije biti dominantno i strateško kao i da ulaganje u ovu oblast nije samo pitanje ekonomije, nego pitanje suvereniteta i samostalnosti jedne države. Uključili smo naučnu zajednicu kako neko ko ne zna ništa o ovome ne bi plašio i zastrašivao građane", naglasio je Vučević.
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović je na panelu "Huklearna energija od prošlosti do budućnosti", kojim je otpočela javna debata o mogućnostima za korišćenje nuklearne energije u Srbiji", izjavila da je cilj potpisivanja Memoranduma povezivanje ministarstava, akademskih i naučnih institucija.
"Želeli smo da im damo 'vetar u leđa' kako bismo bili u stanju da uopšte
razmatramo korišćenje nuklearne energije u našoj zemlji. Tema snabdevanja energijom je pitanje i energetske i nacionalne bezbednosti i zato je važno da na stručan i posvećen način razmotrimo sve činjenice i da ne preskočimo nijednu stepenicu na tom putu, jer nemamo prostora za greške", poručila je ministarka.
Mesarović: Pokušaćemo da nastavimo gde smo stali
Ekspert u sektoru energetike, profesor dr Miodrag Mesarović naveo je da u 32 zemlje trenutno ima 438 nuklearnih elektrana, od kojih je 168 u Evropi, ali da sve više zemalja razmatra izgradnju nuklearki i da je najveća dinamika po tom pitanju trenutno u Kini. On je podsetio da je u Rusiji 1954. puštena u rad prva nuklearna elektrana i da je tada i u Srbiji na Elektrotehničkom fakultetu formiran odsek za nuklearnu energiju, kada su se naši stručnjaci, paralelno sa svetskim, obrazovali i odlazili u svet da se specijalizuju.
"Razvijali smo seriju nuklearnih elektrana posle 'Krškog', trebalo je četiri da se izgrade, a za jednu je bila spremna i konkursna dokumentacija. Memorandum je sve to prekinuo. Mi 35 godina čekamo ovaj trenutak, da Srbija na neki način shvati značaj nuklearne energije. Taj korak je konačno napravljen, jer je sada svima jasno da obnovljivi izvori nisu sami dovoljni da obezbede potrebnu sigurnost snabdevanja. Sada smo se praktično resetovali i pokušaćemo da nastavimo tamo gde smo stali", rekao je Mesarović za RT Balkan.
On je ukazao da je jedna od zabluda u vezi sa nuklearnom energijom i to što mnogi ističu da je to skupa investicija.
"Nuklearna elektrana, sa svojim radnim vekom od 80 godina, dugoročno je mnogo isplativija od vetroelektrane, koja može da radi 25 godina. Na neki način ovu energiju diskvalifikuju činjenicom da je potrebno veće početno ulaganje, a zanemaruju koliko dugo ona može da proizvodi energiju", objasnio je Miodrag Mesarović.
Stručnjaci tvrde da je u nuklearnoj energiji budućnost, ali i rešenje za energetski sistem Srbije. Međutim, izgradnja nuklearke za zemlju poput naše bio bi veliki zalogaj, a sve češće u javnosti možemo čuti da bi rešenje bilo u takozvanim modularnim elektranama. One će se proizvoditi serijski, u fabrikama i dopremati na lokaciju. Ovakva elektrana može da se izgradi mnogo brže od klasične, ali njena snaga je tri ili četiri puta manja.
Mesarović je za RT Balkan rekao da će Srbija imati dovoljno vremena da se odluči za izgradnju nuklearne elektrane ili eventualno manjeg modularnog reaktora, jer se očekuje da se oni na tržištu pojave do 2035. godine.
"Mora neko vreme da prođe da se oni tržišno osvedoče, a to je taman toliko vremena, koliko će nama biti potrebno da se pripremimo, da započnemo ovo školovanje stručnjaka koje je inicirano Memorandumom, pa da postepeno počnemo da razvijamo organizacije, propise i sve ostalo. To je sve jedan dugoročan proces i potrebno je da prođe bar 15 godina", rekao je Mesarović za RT Balkan.
Svetska nuklearna renesansa
Državni sekretar u Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija dr Miroslav Trajanović je rekao da se nuklearna energija, osim u energetici, može koristiti u medicini i nauci i da su brojne evropske zemlje, koje su ranije bile skeptične po pitanju primene, odlučile da koriste nuklearnu energiju u različitim oblastima.
Međunarodni ekspert za nuklearnu energiju Đurica Tankosić, rekao je da je naša zemlja još osamdesetih godina prošloga veka imala ambicije da gradi nuklearna postrojenja za proizvodnju električne energije i da je potrebno nastaviti tamo gde smo stali 1985. godine.
Kada je reč o ljudskim kapacitetima, Tankosić je naglasio da za razliku od zemalja poput Egipta, Bangladeša i Jordana koje već razvijaju nuklearne programe, Srbija ima veći tehnološki i resursni potencijal i da nema nema razloga da ne razmatra uvođenje nuklearne energije.
"Nema nikakve sumnje da Srbija to može. Za izgradnju je potrebno 12 do 15 godina, pa i više od 20 godina. Trenutno nemamo sve kapacitete, ali ima dovoljno vremena da se radi na tome", smatra Tankosić.
Državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine Sandra Dokić je navela da se u Evropi 26 odsto električne energije proizvodi iz nuklearnih elektrana i da Poljska, visoko zavisna od uglja kao i Srbija, planira izgradnju šest nuklearnih reaktora za proizvodnju električne energije. Dodala je i da neke susedne zemlje poput Rumunije, proširuju svoje nuklearne kapacitete.
Predsednica Srpskog nuklearnog društva profesor dr Koviljka Stanković je ukazala na problem nedostatka stručnog kadra i dodala da mlade treba usmeriti ka prirodnim naukama. Dodala je da je u nuklearnim elektranama potrebno samo pet odsto nuklearnih inženjera, dok je ostatak zaposlenih uglavnom sa srednjom i višom školom i da problem nedostatka stručnjaka može da se reši, ako se na vreme planira.
Kada je u pitanju bezbednost i zaštita životne sredine, stručnjaci ukazuju da u zemljama u našoj okolini ima oko 18 nuklearnih elektrana i da se neke od njih nalaze na 400 kilometara od naše granice, u Bugarskoj, Rumuniji, Mađarskoj, i napominju da je zbog toga besmisleno protiviti se izgradnji postrojenja u Srbiji.