Danski investicioni gigant "Sakso" objavio je godišnju listu "frapantnih predviđanja", u kojoj se, između ostalog, navodi da će naredna godina proći u znaku ratne ekonomske politike, da će se u Velikoj Britaniji glasati za povratak u Evropsku uniju, da će francuski predsednik Emanuel Makron podneti ostavku i da će EU formirati jedinstvenu vojsku.
"Frapantna predviđanja" predstavljaju listu od teorijski mogućih ali malo verovatnih scenarija koje "Sakso" objavi na kraju svake godine. Njihova svrha je da investitore navede na razmišljanje o ekstremnim scenarijima za sledeću kalendarsku godinu.
Kako danska investiciona banka predviđa, naredna godina će biti obeležena ratnom ekonomskom politikom kakva je poslednji put viđena pred kraj Drugog svetskog rata.
"Povratak dezinflatornoj dinamici poput one pre pandemije je nemoguć zato što smo ušli u globalnu ratnu ekonomiju, a sve velike sile sveta se sada bore da ojačaju nacionalnu bezbednost na svim frontovima; i u realnom vojnom smislu, ali i zbog rizika po lance snabdevanja, energetiku i finansije prouzrokovanih pandemijom i ruskom invazijom na Ukrajinu", piše glavni investicioni direktor "Saksa" Stin Jakobsen.
Usled političkih nemira i rasplamsale recesije, u parlamentu Velike Britanije će se glasati za povratak u EU nakon što laburistička partija stupi na snagu u trećem kvartalu 2023. Verovatniji ishod je da će glas "za" pobediti, što bi moglo stabilizovati britansku funtu.
Duga ruka inflacije
"Sakso" predviđa da će vlade poput onih u SAD i Velikoj Britaniji nastojati da ograničavaju cene ne bi li stabilisale ekonomije svojih zemalja. To će, međutim, dovesti do kontraefekta, budući da ne rešava sržni problem inflacije.
Pokušaji da se ograniči cena ruske nafte podjednako su osuđeni na propast, ukazuje se u predviđanju.
Kombinacija faktora – uključujući gubitak vere u devize i fokus država na samostalnost i problema centralnih banki da izađu na kraj sa inflacijom – dovešće do sunovratnog rasta cene zlata, koja bi mogla da dostigne i 3.000 dolara po unci (unca zlata trenutno košta oko 1.770 dolara).
Jedinstvena vojska EU
Uoči pobede republikanaca na međuizborima 2022. godine i najave Trampove kandidature za predsedničke izbore 2024. godine, Evropljani shvataju da se ne mogu više pouzdati na SAD zbog njene promenljive unutrašnje politike, i odlučuju da osnuju jedinstvenu vojsku EU, potencijalno nakon postizanja primirja između Rusije i Ukrajine.
Obuka i naoružavanje kopnenih, vazdušnih, i pomorskih sila te vojske koštaće 10 triliona evra, dok će EU nastojati da svoju zajedničku vojsku postavi na noge do 2028. godine.
Nakon što je Makronova stranka izgubila većinu u parlamentu u junu ove godine, levičarska koalicija NUPES i desničarski Nacionalni front sa Marin Le Pen na čelu pružaće još veći otpor Makronovoj administraciji, predviđa "Sakso".
Shodno tome, francuska vlada će posegnuti za Članom 49.3, koji omogućava donošenje zakona bez glasanja u parlamentu, zarad donošenja bitnih zakona i budžeta za 2023. godinu. Znajući da će oslanjanje na nedemokratske principe trajno ukaljati njegovu karijeru, Makron se, poput Šarla De Gola, naprasno odlučuje na ostavku.
OPEK, Kina, Indija i druge zemlje koje nisu saveznici SAD izlaze iz Međunarodnog monetarnog nakon što su finansijske sakncije Zapada protiv Rusije "šokirale" su mnoge neutralne međunarodne aktere, smatra "Sakso".
Te zemlje osnivaju sopstvenu verziju MMF-a i novu međunarodnu valutu Bankor, koja će se voditi pod šifrom KEY (u omaž revolucionarnog ekonomiste Džona Mejnarda Kinsa koji je na ideju Bankora došao početkom četrdesetih godina HH veka).
Koliko su realna "Saksova" predviđanja?
Iako uvek namerno preuveličana, "frapantna predviđanja" jesu prethodno uspela da bar delimično ukažu na neke globalne trendove. Tako, "Sakso" je za 2022. godinu predvideo izbijanje "novog Hladnog rata" na više frontova i intenzivirano rivalstvo između SAD i Kine zbog ubrzane trke u svemir.
"Sakso" je za tekuću godinu takođe predvideo da će kompanija "Meta" izgubiti na vrednosti zbog opadajuće zainteresovanosti mladih ljudi za njene platforme.
"Meta" je tokom 2022. godine izgubila dve trećine svoje tržišne vrednosti.