Dan Republike slavio se 29. novembra i bio je jedan od pet državnih praznika u bivšoj Jugoslaviji. Praznovao se sve do 2002. godine, kada je napokon ukinut odlukom Savezne skupštine, čitavu deceniju nakon raspada nekadašnje zajedničke države.
Nele Karajlić, rok muzičar, pisac, glumac i televizijski režiser, nekadašnji frontmen "Zabranjenog pušenja", za RT Balkan govori o svojim sećanjima na 29. novembar.
"Na Dan Republike uvek je padao prvi sneg, a pošto ga danas nema, očigledno je da je priča o globalnom zagrevanju sasvim realna", primećuje Nele u svom maniru.
Na konstataciju da je svim jugonostalgičarima, ali i mlađim generacijama, sa svojim bendom urezan u sećanje kao jedan od simbola bivše države, čemu je doprineo i pesmom "Dan Republike", snimljenom daleke 1987. godine, Nele komentariše:
"Naročito me se na današnji dan svi sete, 'na tapetu' sam svakog 29. novembra."
Neletova autobiografija, koju je nazvao (ništa neobično) "Fajront u Sarajevu", odavno nam je postavila norme kojih bi mladi trebalo da se pridržavaju. Prijateljstva koja se jesu ili nisu razdvajala na raskršćima i granicama država bivše 'Juge', dok je rat na najsuroviji način cepao sve karte Jugoslavije i umesto najboljeg prijatelja koji ne slavi Božić, doneo mržnju ne ostavljajući prostora da narod, koji je do juče bio pod krovom jedne velike i bitne sile, odluči da li je puška na ramenu jedini epilog za raspad moćne Jugoslavije.
Porodica je prioritet, kako u miru, tako i u ratu. Njegovo iskreno svedočenje o dobrom raspoloženju koje je uvek bilo sinonim za glavni grad Bosne i Hercegovine, fudbal kao druga najvažnija sporedna stvar na svetu. Gospođa Sudbina koja, prema Neletovim rečima, nije zloj sili izdala odgovarajući dokument kojim bi ga, decenijama kasnije i daleko od rodnog Sarajeva, "prebacila na nebo", Nele je težio da ostane večiti dečak i kao takav, zauvek je ostao zarobljen između prisilno nacrtanih granica na području bivše Jugoslavije.
"Omladina je uvek buntovna! Bila je onda, i danas je", kazao je Nele kada je upitan da li postoji razlika između jugoslovenskih i današnjih mladih ljudi koji su uvek željni nekakvih promena, iako često ne slute da promene nisu uvek dobra ideja.
"Okolnosti su bile drugačije tada. Mladi tada nisu imali ovoliko tehnologije, a tehnologija je ponekad i varka. Jako je važno da omladina bude buntovna, da bude na strani neke dobrobiti u sopstvenom životu, ali i u svetu", kaže Nele Karajlić za RT Balkan.
Najavio je i novu knjigu koja bi, prema njegovim rečima, trebalo uskoro da ugleda svetlost dana, a nama ostaje da se, prema Neletovom receptu, radujemo, uprkos svim nedaćama kojima možemo da budemo izloženi, da budemo intuitivni i malčice "vidoviti" poput njega i njegove ekipe iz "Top liste nadrealista" i ne dozvolimo da nam se slomi vedar duh, koji je, sasvim sigurno, bar prema genetskim predispozicijama koje imamo svi sa ovih prostora, neuništiv.