Kultura
Osam decenija od smrti Sent Egziperija: Dan kada je pisac "Malog Princa" otišao u večnost
Najpoznatiji pisac među pilotima nestao je tokom leta nad Provansom 31. jula 1944, dok je njegov avion pronađen tek 2000. godine
Antoan de Sent Egziperi, francuski literata, zaljubljenik u vazduhoplovstvo, pilot, avanturista, autor legendarnog "Malog Princa" stradao je na današnji dan 31. jula 1944, pre 80 godina.
Svetsku slavu stekao je romanom "Mali Princ", poetskom apstrakcijom koja u vidu dijaloga razmatra brojna ključna pitanja ljudske egzistencije.
Priča o ruži, okosnica konstrukcije ovog romana namenjenog deci, najverovatnije je pripovest o supruzi Konsueli, njegovom doživljaju te sudbinske veze. To je priča o ljubavi, lepoti, hirovitosti i velikodušnosti. Činjenica da su se u njoj našli i vulkani takođe je asocijacija na Konsuelu, rođenu u Salvadoru, u senci tri vulkanske kupe.
Antoan de Sent Egziperi rođen je juna 1900. godine, u Lionu, u tradicionalističkoj porodici. Rano je ostao bez oca, a detinjstvo je mahom proveo između zamka bake po majci, na krajnjem jugu Francuske, istočno od Marselja, i dvorca njegove tetke, pedesetak kilometara severoistočno od Liona.
Leto provedeno na aerodromu određuje život 12-godišnjem Antoanu
Tokom letnjeg raspusta 1912. nalazi se kod tetke u Sen Morisu, gde vreme provodi na obližnjem aerodromu. Jedan od pilota pristao je da ga povede na kratak let. Bio je to preloman momenat, otkriće. Ushićen, napisao je tim povodom pesmu. Vazduhoplovstvo, tada novo i fascinantno polje, ma koliko rizično, postaje njegova trajna ljubav.
Tokom Prvog svetskog rata, u tinejdžerskim danima, počinje da piše. Pohađao je strogu jezuitsku gimnaziju gde je važio za manje-više neprilagođenog, nedisciplinovanog, pa i lošeg đaka. Bio je zapravo uglavnom sanjar, odsutan, introvertan.
Posle tri neuspela pokušaja 1918, 1919. i 1920. da upiše vojnu Pomorsku akademiju, okreće se likovnoj umetnosti i arhitekturi, koju pohađa na Nacionalnoj školi lepih umetnosti, od čega ubrzo diže ruke.
Odlazi na odsluženje vojnog roka, aprila 1921. u Strazbur. Leta te godine privatno pohađa civilni kurs letanja. Vrlo brzo raspoređen je u 37. avijacijski puk u Kazablanki, tada francuski Maroko. Decembra te godine dobija dozvolu vojnog pilota.
Prva avionska nesreća i prva objavljena priča
Maja 1923. doživeo je prvu avio-nesreću, kod Buržea, aerodroma desetak kilometara severoistočno od Pariza. Ozbiljno povređen, imao je frakturu lobanje, demobilisan je juna 1923.
Od 1926. radi za poštansku službu Letekoer, potonji Aeropostal. Prvi službeni let bio je za Alikante u Španiji. Potom prevozi poštu od Tuluze put Dakara, središta Francuske Zapadne Afrike. Pošto je Francuska u međuratnom periodu još uvek bila velika kolonijalna imperija, Sent Egziperi, radeći za poštansku službu, preleće ogromne teritorije. Leteo je za Senegal, Alžir, Egipat, Mali, Vijetnam, preko Atlantika u Latinsku Ameriku, čak Patagoniju. Tako je i upoznao potonju suprugu Konsuelu, u Buenos Airesu, s kojom se venčao aprila 1931. u Nici.
Godine 1926. u jednom književnom časopisu objavljuje priču "Avijatičar", njegov prvi publikovani rad. U Južnu Ameriku prvi put leti 1929. Preletanje takvih ruta u to vreme bilo je svojevrsni podvig. "Pošta za jug" pojavljuje se te 1929. godine.
Kada je objavljen "Noćni let" 1931, dobija nagradu Femina. Bio je to prvi veliki njegov uspeh na literarnom polju.
Od naredne 1932, pošto je Aeropostal ugušen, posvećuje se žurnalistici. Izveštava iz Indokine 1934, tada francuske kolonije. Naredne godine izveštava iz Moskve. Po izbijanju građanskog rata 1936. iz Španije.
Pad u Libijsku pustinju – začetak priče o Malom Princu
Decembra 1935. leti iz Pariza put Sajgona, u Indokini, nameran da potuče prethodni rekord Andrea Žapija (1904–1974). Pošto je uzleteo iz Bengazija, u tada italijanskoj Libiji, uveče 29. 12. 1935, nekoliko sati kasnije se srušio u Libijskoj pustinji, odnosno udario je u dinu, nedaleko od Vadi Natruna, zapadno od delte Nila, približno 80 km od Kaira. On i njegov mehaničar neobičnim sticajem okolnosti preživljavaju. Narednih dana, izgubljeni u pustinji, dehidriraju, gube se, haluciniraju. Četvrtog dana nailaze beduini koji ih vraćaju u život. Tu je začeta osnova "Malog Princa".
Dve godine zatim otvara više avio-ruta po Africi, na relacijama Kazablanka, Bamako, Timbuktu u današnjem Maliju, tada Francuski Sudan. Naredne 1938. leti od Njujorka do Punta Arenasa, na krajnjem jugu Čilea. Avion pada u Gvatemali, on i njegov mehaničar Andre teško su povređeni. Tokom oporavka u Njujorku uobličava sećanja "Zemlja ljudi".
Objavljena 1939, "Zemlja ljudi" uglavnom je introspektivno autobiografsko štivo. Knjigu je nagradila Francuska akademija.
Kada je izbio Drugi svetski rat, Egziperi služi u ratnom vazduhoplovstvu, u činu kapetana. Odlikovan je u tom ratu Ratnim krstom sa palmom, zbog izviđanja maja 1940. nad Arasom koji su prethodno zauzeli Nemci. Iako je njegova letelica pogođena višestruko, uspeo je da vrati posadu u bazu.
Odlazak u SAD, ubrzo i u večnost
Pošto je Francuska kapitulirala juna 1940, novembra napušta zemlju. Od kraja decembra 1940. nalazi se u Njujorku, gde februara 1942. objavljuje "Ratnog pilota". Potom piše "Malog Princa", koji će takođe biti objavljen u SAD.
Bežeći od depresije proleća 1943, priključuje se savezničkim snagama u Tunisu. Iako je postojala rezerva oko njegovog primanja u ratno vazduhoplovstvo, jer je bio prestar, zahvaljujući ličnim vezama primljen je. Iz oslobođenog Alžira odlazi na Sardiniju. Od 17. jula 1944. njegova jedinica smeštena je nedaleko od Bastije, na Korzici. Tada je pripremano savezničko iskrcavanje na jugu Francuske.
Prilikom izviđačkog leta, nad Provansom 31. jula 1944, nestao je. Trebalo je da snimi kretanje nemačkih trupa u dolini Rone.
Avion kojim je leteo pronađen je tek septembra 2000. kod Marselja. Dve godine ranije jedan ribar izvukao je u toj zoni, mrežom, srebrnu narukvicu s njegovim imenom. To je rešilo pitanje njegove sudbine, ali okolnosti pod kojima je poginuo nisu izvesne.
Njegova fantazmagorija "Mali Princ" koju je i sam ilustrovao prodata je u više od 134 miliona primeraka, što je čini jednom od najprodavanijih knjiga u istoriji. Prvobitno objavljena 1943. u Njujorku, na engleskom, u Francuskoj je štampana posthumno 1946. godine.
