Aleksandar Gatalica: U priči se ponovo pisac okreće samom sebi

Autor priča mora da bude mnogo veći majstor u sažimanju prostora i vremena od pisca romana. To je i muka ali i pravo uživanje

Pre tri decenije Aleksandar Gatalica (1964), koji je trenutno prvi savetnik ambasade Srbije u Ljubljani, kročio je na književnu scenu romanom "Linja života", a pre nekoliko dana, u izdanju "Akademske knjige", objavljeno mu je delo "Druga violina i druge priče".

Na pitanje "Novosti" šta ga je motivisalo da se vrati kratkoj proznoj formi, dobitnik NIN-ove nagrade rekao je da se 18 godina nalazio se u areni pisanja romana, te da je na svojoj koži osetio sve ono što ova krvava i lepa arena nudi piscu: buku, metež, bes, društvenu klopku u kojoj pisac romana mora da brani i svoje umetničko delo, ali i svoje političke društvene ili privatne namere.

"Video sam da je roman vrsta ugovora: kako god ga pišete velikim slovima, on ima neki deo koji je ispisan sitnijim slovima i nešto posebno i ne uvek dobronamerno uređeno. Bilo mi je malo dosta toga. Hteo sam odmor i predah. Priča je privatna stvar. U priči se ponovo pisac okreće samom sebi, a to sam zbilja učinio u zbirci 'Druga vioilna i druge priče'", naglasio je Gatalica.

Ističe da zadržavanje pažnje knjigoljubaca nije potrebno.

"Kada spominjemo ovu kategoriju čitalaca, mi govorimo o ljudima koji čitaju u autobusu, u parku, u senci nekog razgranatog drveta, uveče pred spavanje - to je najplemenitija vrsta čitalaca i oni će, siguran sam, sami naći ovu knjigu i u njoj uživati", rekao je on.

Kako stići do "okorelih čitalaca romana", to je pitanje za pisca pripovedaka, dodaje.

"Moj odgovor je jednostavan: čitaoci romana, stanite, obazirite se oko sebe! Šta vam je donela buka, šta vam je donelo davanje i uzvraćanje udaracau literarno-čitalačkoj areni? Čitaocima romana želim da se i sami zaustave i da uzmu ovu zbirku priča, biće lekovito", poručio je.