Čuvena ruska flautistkinja Irina Stačinska nastupiće 26. septembra u Ruskom domu u Beogradu, a uoči koncerta održala je i master klasove za srpske flautiste.
Stačinska će na koncertu premijerno izvesti delo "Balkanski vetar", koji je specijalno za nju napisao Denis Horov.
"Srbija je veoma gostoljubiva zemlja i osećam zajedničke korene, jer je jezik veoma sličan. Sve to zaista daje priliku da osetite tako dragu dušu, a i zemlju. Veoma sam zahvalna na pozivu, koji ujedno i otvara naše horizonte kao flautista", kaže za RT Balkan flautistkinja Irina Stačinska.
Naime, ona je laureat brojnih međunarodnih takmičenja, umetnički direktor festivala "Glas flaute" u Nižnjem Novgorodu i festivala duhovne muzike "Muzika vetra" u Kalinjingradu.
Nastupa kao eskluzivni umetnik firme "Povel" ("Powell") u Rusiji, a angažovana je i kao predavač na Moskovskom državnom muzičkom institutu "A. G. Šnitke".
Zašto je baš izabrala flautu, umetnica navodi da su joj roditelji muzičari, ali da je počela na klaviru, te da se nakon toga desio sudbonosni korak po ulasku u čuvenu muzičku akademiju Gnjesin, rusku specijalnu muzičku školu za darovitu decu.
"Imala sam sreće što moja ljubav sa klavirom nije uspela. Mada znam da sviram. Sudbina me je dovela upravo do instrumenta koji mi najviše odgovara. Ne samo zbog nekog fizičkog parametra, jer imam male ruke, već i zato što mi odgovara zbog moje ličnosti, jer uz pomoć tog instrumenta mogu da pričam o različitim temama", navodi naša sagovornica.
Kako ističe, za nju je velika radost što ima priliku da predstavi muziku ruskog kompozitora, koji je specijalno za ovu turneju napisao delo "Balkanski vetar".
"Veoma se radujem sutrašnjem koncertu, a imaću dva nastupa. Prvi u Beogradu, a drugi u Sloveniji, u Zagorje ob Savi. To je čuveni festival flaute, a dolazim na poziv mog dragog prijatelja Mateja Zupana. Muzika je ta koja verovatno zaista odražava taj nezasiti prirodni tok koji se, u stvari, formira na Balkanu", istakla je Stačinska.
Izvođač uvek inspiriše kompozitora
Naša sagovornica naglašava da joj je san da sarađuje sa beogradskim orkestrima, a da su joj interesantni i kompozitori zemalja koje posećuje.
"Družim se sa mnogima iz Rusije, Brazila, Amerike, Japana. Svaka takva prilika za saradnju je važna, jer možda na neki način, izvođač uvek inspiriše kompozitora, kao i možda neko novo poznanstvo", dodaje ruska umetnica.
Govoreći o svojim najvećim uzorima, navodi da je beskrajno zahvalna svojim nastavnicima Džejmsu Golevju i Vladimiru Kudrjaku, koji joj je darovao sopstveni instrument.
"Imala sam sreće što sam predstavnik jedne nacionalne škole. U principu, takav koncept se sada briše. I veoma je važno da sa pojavom interneta i mogućnosti putovanja u različite zemlje, i u Evropu i u Ameriku, razmenjujemo iskustva. Francuska je osnivač flaute, a ujedno asocijacije na tu zemlju su zapravo vino, beretka, kroasan i naravno flauta.
Ona dodaje da je veoma interesantno da još uvek postoji mogućnost integrisanja neke vrste nacionalnog karaktera u muziku, što može pomoći u svim onim tehnički zanimljivim momentima, upravo kada se različiti flautisti sretnu u istom žiriju nekog takmičenja.
Sve kulture na svetu se preklapaju
Odgovarajući na pitanje naše redakcije, kako se ona kao umetnik bori protiv sankcija koje Zapad uporno nameće, Stančiska navodi da svi muzičari razumeju da se sve naše kulture uvek preklapaju.
"Muzika i umetnost čuvaju našu ljudskost. Flauta je evropski instrument. Osim što sviramo evropsku muziku, mi sviramo i rusku muziku, kao što inače i rade violina, klavir (i drugi instrumenti). To je šarm naše komunikacije. Zahvaljujući kulturi, ta razmena se ne može zabraniti, ne može se ukloniti iz naše prirode", ističe Stančiska.
"Pozvala bih sve drage Beograđane na sutrašnji koncert u Ruskom domu u 20 časova. Biće mi drago da predstavim program ruskih i sovjetskih kompozitora za flautu. Tu će biti i klavir sa divnim pijanistom Filipom Milisavljevićem", zaključila je Irina Stačinska.