Kusturica: Zahvaljujući Putinu sam postao pisac

Neka metafora se vuče uz mene kao da je neka urota, a ne ono što bi moglo da se sagleda i izrazi kao realnost. A moja realnost je čistac na kome ja živim.

Imam već 70 godina što bi rekao jedan pop na sahrani mog druga: imao je 70 godina, ni premalo, ni premnogo. I nemam više pravo da ćutim. Ovako proslavljeni reditelj Emir Kusturica objašnjava okolnosti u kojima je, pored reputacije svetskog umetnika filma, počeo da gradi i karijeru književnika.

Kusturica: Nemam nameru da se valjam u političkom blatu

Da je u tome uspešan potvrdilo je i predstavljanje njegovih Sabranih dela u pet knjiga, objavljenih u izdavačkoj kući "Kosmos". Uz opasku da bi možda bolje bilo reći izabrana dela, budući da će ih biti još, profesor Kusturica, još dodaje da njegovo pisanje nije došlo iz nekog smišljenog koncepta.

"Nije to došlo ni iz želje da budem pisac, nego je nastalo praktično kao zamena za nešto što je mnogo kompozitnije i teže, a to su filmovi. Dakle, da bi postao književnik čovek mora da piše, odnosno mora da vežba rukopis, a ja sam to doživeo kao kad pravim kadrove. A kad pravite kadar i sekvencu, bilo da je jedan ili ih je mnogo, to se uvek radi iznova, sve dok čovek ne dođe do neke vrste perfekcije", objasnio je Kusturica.

On je za Sputnjik potvrdio da je postao pisac između ostalog i zbog toga što nije više bilo novca za filmove i to, kako je objasnio, zahvaljujući ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

"Kad sam prvi put rekao nešto pozitivno o Putinu, onda je odmah krenula restrikcija na Zapadu koja je bila suluda. To je bilo još vreme kad je on bio kooperativan sa Zapadom, ne ovo sad u kome stvara novu valutu i gde se zapravo jedan čitan svet lomi i dobijamo novi okvir nove civilizacije koja je na drugi način postavljena od ove kolonijalne", rekao je reditelj.

Kusturica smatra da je BRIKS jedan novi okvir u koji će stati sve ono što ne želi da bude pod neokolonijalnom, odnosno postkolonijalnom šapom koja je držala praktično čitavu planetu dva-tri veka.

"Sad je došlo vreme razračunavanja koje ne mora da bude ratno, iako će tu biti ratova. Uostalom, Indija i Kina imaju sporove oko granica, pa su u istoj toj grupi. Ujedinjene nacije i međunarodno pravo je tako pokleklo, izgubilo je onu silu koju je imalo i u takvom neredu jako je dobro da se stvara novi poredak. To je novi poredak na starim iskustvima carevina, pokleknutih carevina, poništenih Kine i Indije koje su zapravo bile najveće žrtve kolonijalizma britansko-francuskog, odnosno američkog, a sad se javljaju i sami kao hegemoni", rekao je Emir Kusturica.

Emir Kusturica: Nevinost bez zaštite

Na pitanje da li su u pravu oni koji kažu da sve zapravo zavisi od ishoda američkih izbora, reditelj je rekao da na površini to jeste vezano za te izbore i da je Amerika i dalje najjača svetska sila, formalno i da će tako biti do uvođenja valute koja će da parira, a ne da bude žrtva američkog dolara.

"A doštampavali su ih koliko god im je trebalo, jer su znali da u završnici nekog kockanja u Dubaiju ili bilo gde u Indoneziji, dobitniku žetone isplaćuju u dolarima. Dok ove zemlje koje su se srele sad u Kazanju, ne stvore svoj monetarni finansijski sistem, dotle će oni biti prvi. A mislim da nam za ovo o čemu govorimo treba još godina-dve, da ćemo imati jedan paralelni finansijski sistem i ekonomiju koja neće zavisiti od Federalnih rezervi, odnosno koliko ima dolara ili koliko će se doštampavati. Kad se smanji okvir unutar kojeg je dolar valuta koja vlada, onda će Amerika izaći na čistac sama sa sobom. A taj čistac ne znamo šta će da bude", ukazao je Kusturica.

Iako je Andriću posvetio ceo jedan grad, od njega nije preuzeo uverenje da je u ćutanju sigurnost. 

"Nisam, zato što se danas ne može reći da je u ćutanju sigurnost. Danas možeš da se praviš lud da se ništa oko tebe ne dešava i da budeš slobodno žrtva toga što ćutiš. Danas se čovek brani verbalnim rafalima bolje nego ćutnjom. Hoću da kažem, različita vremena – različite ideje i ideali. Andrićev je bio ideal da bude miran i da stvara. A moj ideal je da u svoju društvenu zajednicu unesem što više mogu. I utoliko je moj diskurs, u stvari, jak da bi sve ono što kod mene vredi bilo preneseno na ljude s kojima živim", rekao je reditelj.

Dokumentarac o Ukrajini

Svet i dalje s pažnjom prati sve što Emir Kusturica priča i radi, a nedavno smo gledali domaći dokumentarac o Ukrajini u kojem se pojavljuje.

"To je zanimljiv film. Jer kako bez ikakvog odbleska čovek da ćuti na ono što se dešava sa Pečerskom lavrom u Kijevu, dakle, u srcu ruske duhovnosti, odnosno pravoslavlja, s kojim mi delimo praktično sve, uključujući i bliske jezike i na neki način nikad ostvarenu ljubav koja je, valjda zbog te fizičke udaljenosti, tako bila postavljena. Veoma je važno da se u jednom takvom filmu solidarišemo sa braćom koja su ugnjetena u Kijevu. To su pravoslavna braća, to je ista kultura, to je kultura na kojoj sam ja odgajan, bez obzira što su imena drugačija, to je ono što sam poneo iz kuće. Da je moj otac živ, uradio bi isto", kazao je Kusturica.

Kusturica: Fobija od Srba se postepeno pretvorila u mržnju

On je rekao da ipak ima nadu da će se dešavati dobre stvari, jer "sila Boga ne moli" i da će to na kraju da završi upravo na onaj način na koji očekujemo da sve dođe na svoje mesto i da ono što je rusko bude rusko.

"Zašto? Zato što je taj multikulturni recept propao na ispitu, upravo na onom na čemu je nezavisna Ukrajina ugnjetavala u tom delu, zabranjivala jezik. Gledao sam jedan dokument u kome ukrajinski predsednik obećava penzionerima Rusima da neće imati penziju, da neće moći unuke da šalju u obdaništa i da neće moći da žive na toj teritoriji. I to se sad vidi po utvrdama koje su gradili od 2014. do praktično početka ovog sukoba. Tu se još pojavljuje i fenomen bioloških laboratorija, ta priča zaslužuje svoj epilog", smatra Kusturica.